Jadran Šantić Šangarelo
Nisan ni sanjat moga da priko zime živeći u velo misto more nastat jako puno štorij ka iz malega mista. Prvo van ka uvertiru moran spjegat jedan moj nevojki doživjaj iz Jubjane glavnega grada Slovenije koji se dogodija nigdi u deveti misec ijadu devesto šezdeset i osme.
U to vrime san bi mlad momak koji je poslin završene kemijske škole počeja radit u nekadašnjem gigantu bivše Juge PIK „NERETVA „ u Opuzenu i to na odgovornemu mistu ka poslovođa vinarije u Metković.
Tada je bi šef pokojni Vlado Velagić, jedan osebujan Zagorac koji mi je otvori vrata u enologiju a moj rođak koji je i danas vrhunsko ime među tehnolozima, Božo Čupić iz Komina me je naući puno tega iz branše i slobodno mogu reč …sve ča znan moj rođo me naučija.
Da ne dujin te godine san iša sa uzorciman vina i žestoki piča na međunarodni sajam vina u Jubjanu. Kako se u ona vrimena ni jemalo tonobile partija ja iz Ploča u Jubjanu feraton noseči dvi kartonske škatule uzorak na sajam.
Dođen ti ja u Jubjanu poslin 12 uri truckanja spremin moje uzorke u garderobu i izajden vanka kolodvora pitat di je to „Gospodarsko rastavišče„ di se održaje sajam.
Ferman jednega čovika i lipo ujudno ka ča me mater pokojna učila pozdravin i zamolin da mi objasni di je ti sajam, on me sasluša i ka iz topa mi odgovori NE VEM.
Poza njega san zaustavi barenko još 10 svita i svi isto ka da san ja doša sa nikoga drugega svita. Uvatila me panika, mlad neiskusan prvi put na službenomen putu i odma san najeba zbog blokade informacij od Slovenac.
Stojin ja ispri kolodvora i prema meni gre na bičikleti jedna lipa cura. Ja je zaustavin i ispričan jon če mi se dogaja a ona meni zacvrkuta je gospodine to su van Jubjančani …ma ja san iz Izole kod tete to ča tražite van je doli na kraj ulice iza kantuna.
Odma me je proša ladi znoj tu smišnu i lipu curu san pozva na večeru kad se smistin i ona je odma prihvatila. Jut ja ka juta paprika na ove muzuvire iz Jubjane sam sebi se zareknen da ču in se osvetit.
Poslin nikoliko godin kad san se vrati iz Opuzena živit u Split jedno lito me na rivu trefi jedan u auto sa Jubjanskin tabelaman i pita me di je Zvončac. Najpri mi je u možjane udrila ona barufa iz Jubjane i ja ga mrtav ladan pošajen put Omiša da traži Zvončac, a to je sasvin na drugi kraj Splita.
Bija san jako zadovojan niko vrime ma me onda počela peč savjest, zajeba san nedužnega čovika i to više nikad ne bi učini.
I evo nas danas u vrime svakakvi marčapij i lupeščin, politički smicalica i slovenskega pokvarenjaštva a moja pokojna Nona je meni lipo govorila: Ne viruj Slovencu ka i zimskemu suncu. Danas nas na vratiman Evrope zajebaju Slovenci i pod noge nan bacivaju veče balvane vengo četnici 1991.
Ovi slovenski balvani su pokvareniji i gori sto puti jerbo nas ucjenjuju na način da jin oprostimo duge ča su ji na pokvaren način napravili i judiman ukreli puste šolde i da če nan onda potpisat befel da ulizemu u Evropu.
Ma di to jema u poštenoga svita, nigdi samo u Sloveniju. A da vrag ne bude samo malo crn vengo i više od pustega jida zajapurija se naš poteštat iz Rjeke i poruči jin je mi ne gremo u Evropu ma ni vi nečete na naše prilipo more.
Dobro moremo čovika razumit jerbi je to u jidu reka ma ne mogu razumit zagrebaškega poteštata koji je reagira brzinon munje i Slovence pozva na Jarun i Bundek samo jin je zaboravi reč da mora u oba jezera bacit pustu sol pa da bar bude slani ka i more.
Judi moja več san se skroz infota sa ovin pustin prizemnin zajebiman, pa oče li doč vrime da živemo svi u miru jubavi i zajedništvu bez ganic, bez dugova, bez politički podmetanja ka pravi svjetski judi.
Nisan baš sigur jerbo nimamo u našu državu take odnose pa je teško to tražit od oni vanka. Ja se nadan da če i Slovenciman doč iz guzice u možjane i da čemo sutra jemat isti tretman u Evropi bez fige oliti šipka u žepu.
Štovani štioci moji živi i veseli bili, ma isto moran još ništo dopisat. Nije mi jasno ko prišapjaje sve ove nebulozne ideje Bandiću našemu poteštatu iz velega mista. Nadan se da če te svoje šaptače udrit nogon u guzicu i konačno nač prave savjetnike zbog koji se neče sramotit ka zbog ovi sada.
To je prava rič. Bez šipka u žepu!
Ne more se ić protiv sebe.
Nedamo “kranjske klobase”.