KOEFICIJENTI I ŽETONČIĆI

piše: Marija Juračić
Moj se zet jako zabrinuo što njegov sin, a moj unuk već mnoge dane nema nastavu i ne shvaća zašto se ja ni malo ne uzbuđujem nastalom situacijom. Pita me zašto su prosvjetari zapeli za te koeficijente i zašto ne pristaju na izdašno veću plaću koju Vlada nudi.

Kažem mu da prosvjetari nisu žetončići i da njima možeš nuditi i dvostruko veće plaće, pa neće pristati na to, jer takav deal ne bi bio pošten prema drugim branšama. Stalo im je do pravednosti. Osim toga, povećanje osnovice je stvar Kolektivnog ugovora koji može, u  trenutku potpisivanja novog dogovora anulirati sve dogovoreno.

Vidim da me zet ne razumije pa pokušavam stvar objasniti onom basnom o rodi i lisici. Lija je pozvala rodu na ručak, pa joj je finu jušicu servirala u plitkom tanjuru. Roda je dobila ručak, ali ga nije mogla konzumirati. Kraj ponuđenog obilja ostala je gladna.

Zetu se basna ne sviđa pa veli da je Vlada silne milijarde potrošila na prosvjetu, a novac je novac i  svejedno je kako dolazi u džep. Vidim da polako naginje potezima Vlade, da kod njega prevladavaju sitni osobni interesi pa ga moram obrazovati.

„Istina je, zete, da je Vlada  podigla standard učenika besplatnim udžbenicima, koje su dobili i oni najbogatiji, ali takva darežljivost ne treba opterećivati našu branšu. I fućka mi se što je bilo nekada. Onaj koji dođe na vlast nema alibija u prošlim vladama i njihovim promašajima.“

Vidi zet da je vrag crn pa kaže:

“Punice, sad ćete vi s malim raditi hrvatski jezik, njemački, a možete i povijest da mali ne izgubi radne navike.”

Vidim da nema druge pa izvalim onu poslovicu o besplatnom radu i staroj babi i dodam:

„Može. Ja ću instruirati tvoga sina u navedenim predmetima, a ti ćeš zauzvrat poučavati mog unuka u matematici i engleskom jeziku.“

Osjećala sam se kao žetončić, ali učinak je bio strelovit.