08 POEZIJA

Ante Gregov Jurin

Sretao sam je na putu sjećanja
Na uglu porušene kuće stabla
Veselja i plaća dječaka, sebe
U korintu vezanog za jarbol
Svega što još stoji
Jednom nogom u njoj
Drugom ispred sebe.…

više

Stanka Sršen
More je beskrajno, plavo more
gledajući ga pomišljam na proljeća
što su te uvijek vraćala

Zajedno smo gledali sunce
u plićaku i krpice mekanih
bijelih oblaka
što ostvarivale su sve naše želje…

više

Slavica Sarkotić
Zutra bu kesno če sad ne rečeš
mučati moreš život celi
nigdo ne čul naskroz smo sami
samo orej, dvorišče i oblak beli

Ti tak si navčil čez celi život
nigdar te reči nesi mi rekel
da jesi, ne bi ti jezik otpal
če sad ne rečeš peš vu pekel…

više

Barba Tonči
Rana je ura… svitanje…
sakrila se i poslidnja zvizda…
vrime mi neda mi spati…
Krupne kapi kiše nosija je vitar, dok su one kucale na staru punistru…
Puvalo je… letilo je otpalo lišće, znam, ka da je vitar nosija jesen u moju dušu…
A misto, nekako sneno i tiho, budilo se uz sivilo neba… polagano…
Mišali su se osičaji u meni, ka i vrime… nevere i bonace, kiša i…

više

i puste suze proli po svitu

Zdenko Banjedvorec
Ka se vratim,
slušat ću samo mora tišinu…

Vitar raznosi riči, tihe, bodulske
razbaca ih daleko na more,
u mome mistu stalo je vrime
sve manje judi, sve bliđe zore…
Vaja me more, tuku oluje,…

više