ONA JE MAČKA, JA SAM LUTALICA

Ivica Smolec
Prela je i svijala tijelo uz moje noge,
nježnim je gestama pokazivala da me ljubi.
Čuvao sam ju žešće nego svoj život,
mnoge su krvoloke otjerali moji zubi.

Davao sam joj sve što sam imao,
ponekad sam za nju krenuo i krasti.
U krilo sam joj stavljao svoje snove
i poneki biser, između suza…

više

POZDRAV PJESNIKU

PJESNIK I MORE

piše: Roko Dobra
Ovim dolje svojim sonetom („Pjesnik i more“), kojega sam napisao i posvetio značajnu pjesniku i nagrađivanu prozaiku Ivici Smolecu još prije nekoliko godina, pozdravio bih njegov dolazak na ovaj portal, a za kojega u svojoj pristupnoj riječi reče da je „zanimljiv i kvalitetan“,

Naime, svestrana književnika i plemenita čovjeka Ivicu Smoleca imao sam čast „upoznati“ na virovitičkom forumu, a na kojemu smo postavljali svoju, ali i poeziju nama dragih pjesnika.…

više

ABSCHIED

Joso Špionjak
Leise weht die Frühlingsbrise.
Sie fühlt sich so ganz allein –
Besucht Wälder, grüne Wiesen,
Berührt Wasser, jeden Stein.

Würdevoll ist ihr Begehren,
Als ob es eine Botschaft hätte,
Sie verneigt sich tief in Ehren,
An der frischen Grabstätte.…

više

VRIJEME KOPČANJA

Ivica Smolec
Bili smo rupica i gumb,
zakopčavali se dnevno.
Najčešće dugo i nježno,
ponekad – strasno i gnjevno.

Kopčat’ se po ovoj vrućini?!
Snebivali su se ljudi.
Nismo se obazirali na njih
jer ljude svašta čudi.…

više

OSVIT

Stipo Lučić
Noć izmiče neumitno,
svjetlost razdanjuje.
Noćne ptice smiruju zadnje note
dnevne uštimani pjev šalju,
par slavuja dirigira
horom radosti i svitanja.
Ustreptali pijev najavljuje zoru,
tirkizni plam krasi planinu.…

više

PLETER

Ivan Dobra-Žirjanin
Zvone zvuci tamburice,
a glas zvonki odjekuje.
Zorun lete prepelice,
vranca topot već se čuje.

Okad mene tamo nije,
nima pivca da me budi,
kao nekad vino pije …
A kad zora sva zarudi,…

više

BERAČI ČAJA

 Jadranka Ivanovic-Bolog
Kada bih radila na plantaži čaja
tek tada bih mislila na tebe cijeli dan,
taj miris čaja i tvoj miris opojan
jedina hrana bi moja bila.

Sav smisao sitne jutanje kiše
iznad polja, u njima i nad nama
i prohladnog buđenja sa pticama
bio bi- mi i one u našim gnijezdima.…

više

JAVI SE, MOJ POETA

Ponekad nedostaje netko od naših suradnika, ne javlja se par dana, neko vrijeme, pa se, a Bože moj, kao u pravoj obitelji, zabrinemo mi u redakciji za njega, za nju. Pitamo, gdje je, šta, jel sve u redu, je li nam dobro i tako to. Onako od srca. Srećom, to budu često tek tehnički problemi u pitanju, kvar na računalu, prekid interneta, zauzetost i slično.
Tad nas kao u ovom slučaju, na naš upit, sustigne predivan sonetni odgovor.
Hvala Roko! Živ nam i zdrav bio! /Urednica/

Roko Dobra
Javi se, moj poeta!
Sonja mi srcem piše;
ne samo zbog soneta,
neg’ i mene još više.

Javi se, moj poeta!
Sonja mi dušom javlja;
to ptica sa svog leta:
bez tebe nema slavlja.…

više

LJUBAV DO SMRTI

(Posvećeno onima koji se vole a ne mogu živjeti zajedno jer su različitih rasa, nacionalnosti, vjera ili društvenih statusa.)

 Ivica Smolec
dva zelena pupa u proljetnom jutru
jedan na brezi drugi na hrastu
uče se živjeti šire se suncu
dva pupoljka nježna u susjedstvu rastu

dva zelena lista gledaju se s čežnjom
između njih ponor svemir među njima
svi listovi šušte samo oni šute
a prolazi ljeto a bliži se zima…

više