Za srce i dušu

Igor Petrić
Čuješ li ponekad glasove
koji ne pripadaju ovom svijetu,
ne brini i ja sam ih nekad čuo.

Vidiš li ono što drugi ne vide
ili se samo prave,
ne brini i ja sam nešto slično vidio.

Ako ti se život ponekad čini kao prazna kulisa…

više

Marica Žanetić Malenica

Odlazim, zatvaram za sobom
još jedna kriva vrata

Duboko udahnem i hvatam
zavežljaj sjećanja bačen
nemarno s petoga kata

I strpljivo na ulici skupljam
rasute ostatke sebe…

više

Joso Špionjak
Es freuen sich Erde und Menschenkind,
wenn die liebe Sonne wärmt und lacht.
Dass manche Stunde anders sind,
erlebt man in tiefer, dunkler Nacht.

Die Wellen der Zeit trugen vieles fort,
von dem was drang an menschliches Ohr,
doch diese Geschichte lebt in unserm Ort –
über einem Pfarrer der die Treue schwor.…

više

Igor Petrić
Živimo prebrzo,
luđačkim ritmom
koji će i najotpornije među nama
uskoro slomiti,
pretvoriti u prah
s kojim će olujni vjetrovi
otvoriti posljednji krug
u igri preživljavanja s ciljem
konačnog uništenja…

više

Joso Špionjak
In Luft und Farbe sanfte Melodie.
Der Himmel ruhig, kristallklar.
So golden schien der Herbst noch nie,
wie er an diesem Morgen war.

Eine Wandergruppe, gesellige Schar,
mit frohen Herzen macht sich auf den Weg.
Die Wiesen und Wälder herrlich, wunderbar,
mit schmalen Pfaden und hübschen Steg.…

više

Marija Mišić
Kroz pukotine
mirisi plutaju
i nijanse boja su
cvjetovi magnolije
među snijegom.

Kroz napuknuća
sjene teku
i ruže su procvale
u noći među brezama.…

više

Marija Kukić
Nisi imao sreće, a sretan si bio.
Nisi htio, ali otišao si
Tamo, blizu i daleko…
Osluškujem ovo jutro.
Promatram beskraj neba…
Ti si tamo, a ipak s nama.

Nisi imao sreće!
Volio si život, ljude,…

više

Dragutin Tadijanović
Izmeđ  dasaka  dvorišne  školske  ograde
Gledam  vojsku  kako  ide  ukorak:

Puceta  sjajna,  žuta,  u  suncu  blistaju;
Sviraju  trublje, žute, sjajne,  svinute;
Udara  bubanj  i  žuti  poklopci.
Prolazi  banda…Na  bijelcu  oficir.

Ej,  da  se  smijem  popet  na  ogradu!…

više

Hannes Wader
Nun Freunde, lasst es mich einmal sagen:
Gut wieder hier zu sein, gut euch zu seh’n
Mit meinen Wünschen, mit meinen Fragen
Fühl’ ich mich nicht allein, gut euch zu seh’n

Wer daran glaubt, alle Gefahren
Nur auf sich selbst gestellt zu übersteh’n
Muss einsam werden und mit den Jahren
Auch an sich selbst zugrunde geh’n…

više

Na međunarodnom festivalu poezije  Mesopotamija 2017. godine natjecali su se s jednom pjesmom  pjesnici iz  Austrije, Australije, Britanije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Danske , Hrvatske, Iraka,  Kazakstana, Kosova, Norveške, Makedonije,  Njemačke, Rumunjske, Sirije, Slovenije, Srbije, Švedske i Tunisa. Pjesme odabranih pjesnika ući će u zajednički zbornik poezije. U zborniku će se naći i 18 pjesama hrvatskih autora, a među njima i pjesma  „Usud“.

Marija Juračić
Nacerena hulja s ožiljkom na licu
promiješala karte označenog špila
kaže; ja sam Usud, nosiš moju klicu
sada ću ti gorda podrezati krila.

Gledam je u oči i točim joj vina
nazdravljam joj drsko; ma radi što želiš
krala sam ti snove, zvuke violina
tamo kuda idem, ti ništa ne dijeliš.…

više