DOKTRINA ŠTETE

Pjesma “Doktrina štete” autorice Barbare Borozan proglašena je najboljom na netom održanom 3. međunarodnom pjesničkom festivalu SPLIT NA DLANU.

Barbara Borozan

Raspolovljeni postankom
Vremenom
Glasom
Gubeći smicalice kao ključeve
Trgamo jedni drugima snove
I kraste…

više

PORUKA DOBRA ANĐELA

Marko Jareb

Ča je Kraljevstvo Božje?
To je isto ka’ čovik baci sime
u zemlju. Spava’ on oli dežura
i noći i dane, sime reste samo
od sebe da čovik i sam ne zna kako.
Sama zemlja donosi plod: najprvo cima,
onda strnje pa zrnje. I ka’ bude zrilo
čovik o’ma uzima srp i gre u žetvu.…

više

LEONARDO

Joso Špionjak

Ne razdvajam ni dana ni noći,
svi trenuci odnijeti me mogu.
Njihovoj se opirem nadmoći,
čast i hvalu upućujem Bogu.

Travo rosna, služavko krotka,
otkrij svijetu tko prevari zoru.
Čija ruka cvjetni tepih otka,
dok su ptice pjevale u koru.…

više

KANDELA

Marko Jareb

Baba bi ka’ triba napalila kandelu.
U je’nu čašu bi ulila vodu, ne do vrha.
Pri vrhu bi ulila prst maslinova ulja.
Onda bi u čašu stavila lumin ki bi pliva na ulju.
Vazela bi šuferine i upalila kandelu.
Kandela bi gorila cili dan.
Da se ne ugasi tribalo je nadolivati ulja.
Znala je baba i višje dan’ držati upaljenu kandelu.…

više

SVETI JOSIP

Joso Špionjak

U posavskom prelijepome kraju,
tradicije neke stoljećima traju.
Revno se štuje dan svetoga Jose
i predaka časnih imena se nose.

Ljudi plemeniti, dragi, nesebični,
na životnu borbu odvajkada vični.
Neiscrpna snaga, osmijeh i polet,
znaj da tako nešto nema cijeli svijet.…

više

LIPA RIČ

Marko Jareb

Živilo se siromašno.
Kuvala se maništa i angriž na ulju.
Obarili bi se grci oli prilipci.
Botnice su bile tvrde ka’ kamen.
Tribalo hi je kuvati dvi tri ure i višje.
U vrtlu je uvik bilo blitve, broskve i rodakve.
Uz ki kumpir i malo ulja mogla se popiti i bevanda.
Kruh se peka za najmanje dva tri dana.
Dobro su došli i gavuni oli srdele.
Brudet od oborite ribe nisu svi mogli priuštiti.
Meso je malo ‘ko ija.
Samo se za Božić oli Uskrs znalo ispeći pivca s kumpirima.
Za Badnjak se kuvalo zelje i frigali su se gavuni.
Fruća je bilo po intradi.
Ča je bilo od ovac’ to bi se sve prodalo.
Tribalo se doći do šoldi.
Imalo se za živiti.
Svi su bili zadovoljni.
Pivalo se i družilo.
Malo je ‘ko radija u poduzeću.
Onda su liti na ferije počeli dolaziti naši iz biloga svita.
Počelo se peći kremenadle i kolače.
To nisu neki mogli imati.
Radi toga su ljudi počeli biti ljubomorni jedni na druge.
Danas nikomu ništa ne fali.
Ali niko nije zadovoljan.
Na cijenu je došla zemlja uz more.
Sve se počelo računati u eurima.
Skoro brat s bratom ne priča.
Ali svi imaju mobitele, u kući po dva tri auta,
a svi kukaju i ronzaju jedni na druge.
„Ja se moran za te boriti. Ti mene ne razumiš.“
I onda dođe ovo ča dođe te se ni najbliži
skoro ne druže zbog pandemije.
Čoviku se tako malo triba, zlica, pirun, pijat, teća
i malo kruva, ki kumpir, ka ribica i bokunićac
mrsa te da ima di leći, ča mu višje triba.
Možda mu triba samo lipa rič.
A nju samo u Njegovom nauku može najti.
Ništa lipoga nisan čuja o njima. Ja nisan ugrožen od
onoga priko magistrale nego od njih.“
„Hebeš čovika ki je pogazija svoju rič.“
„Malo hi je ki nisu pogazili svoju rič.“
Uvik se čovik veziva’ za rič, a vol za roge.
Danas samo priznaju crno na bilo. I eure.…

više