nekad nas zovu daljine posute bijelim oblacima
obično to biva na granici sna i buđenja
nekad je jutro zgrčeno poput nedopečenog kroasana
i samo čekamo luđačke sirene da zaobiđu naš dan
nekad se ne usudimo željeti više od ropstva
u kojem kušamo kruh sa sedam kora svoje obmane…
Zašto mi je pogled u nebo uvijek neodoljiv?
Divim li se to kreatoru ma tko to bio
Ili mi se čini da na zemlji nije dobar posao napravio?
Pa ipak uz plavo i zeleno je neodoljivo:
Šume, proplanci, njive i livade,
Kao i korovom obrasle ravnice.…
Kao da oduvijek su tu bili,
zeleni, visoki, viti,
urasli čvrstim korjenjem
k’o naše djetinjstvo mirni.
Činilo se, rasli smo s njima i mi
kada smo ih gledali… zelene jablane.…
Filip Crnov, mladi Hrvat iz BiH, učenik IIIe razreda, Srednja škola Uskoplje
Ja sam onaj o kome ste svi čuli, a nitko me ne zna.
Ja sam onaj čije ime piše na kamenu, ali nikome ne znači.
Ja sam onaj od kojega svi bježe.
A sjećam se vremena kada nisu mogli dalje od mene.
Možda ću početi spavati danju,
Možda je to lijek mojim nedaćama,
Možda danju neću sanjati košmar.
Ni majstor horora ne bi smislio bolji.
Možda…
Horore nikada voljela nisam,…
Nisi mi bio hir
