Komentar na tekst “Ruža iz Kaliningrada”
Ante Karačić/ 17.06./Bože, kako je stvarnost surova! Ljudi nikako da uče iz povjesti. U Rurskoj oblasti živi puno Nijemaca koji su prošlj kao Klaus. Oni su nam bili velika utjeha kada sno 91. stigli iz našega Kaliningrada (Iloka). Govorili bi nam: “Ne tugujte, vi ste samo izgubili sve materijalno, a svi ste živi. Matrijalno ćete ubrzo nadoknaditi.” Mi smo doveli dvoje djece a danas imamo sedam ruža iz Kaliningrada. Sedam unuka. Oni su se tu rodili. Iako imaju veliku nostalgiju za Sremom, dobro se snalaze. A mi smo kao kada staro drvo presadiš. Mi smo razapeti. Ne možemo zaboraviti stari kraj a novi nikako u potpunosti prihvatiti. Možda sam ja i zato u polusvijesti počeo izrađivati križeve i time upozoravati ljude da probaju nešto naučiti iz prosšlosti.…
