Ivek Milčec
Okrečem stranice
starog albuma
pa vidim meni
nekad draga lica,
kojih več dugo ni,
sad ih pokriva
črna zemljica …
Na jednoj sliki
prepoznam tecu Đunu,
kaj je z jezikom
po vsakom kljuckala,
pak potsiečala na
pticu žunu …
Okrenem novi list
kad tam teca Bara
v jednoj ruki kupicu
drži,
dok z drugom jajca,
prži …
Na predzadnjoj stranici
obiteljskog albuma,
vidim sliku vujca Juriča
kak se ufatil biča,
pak z njim zamahnul
po zraku
kak da bi štel,
vudrit baku.
Ne znam, zakaj su
starci zadnju stranicu
ostavili praznu …
Morti fotki
više nije bilo,
il se vse to meni,
samo snilo …