Stružec/ Kad sam bila mala tata je imao hoblipank (ili hobelbank), ne znam otkuda mu, znam samo da je danima na njemu radio, radio i radio …stvarao začuđujuće stvari i figure.
Kada bi to bilo gotovo, pokazao bi to svom ocu, a ovaj bi ponešto i prigovorio ili pak ne bi.
Na tom hoblipanku su nastale moje skije, čvrljuge, saonice …pa mamina preslica s rezbarenom ružom, moj vaga-bunar koji je učiteljica odnijela sa sobom, onda namještaj …stalaža za tanjure, kištra za drva, gumbi od bambusa, kuhače, ramice za slike i mnoge druge stvari.
Pod kolnicom je tata kuhao u kotlu drvo za skije i vijao ih na hoblipanku. Hoblao ih i strugao, na kraju ih je namazao sa masti da se bolje skližu. Imale su i remene od neke stare kože i pofarbane u žuto, sa udubinom po dužini preko cijelih skija.
Bila sam jako ponosna na njih, nitko nije imao tako lijepe skije kao ja.
Sada sam ja dobila jedan jako stari hoblipank, i jako me to raduje, možda je baš taj tatin …ili nije …ne znam.