piše: Ivan Tumbas
Subotica/ Čeljadi odsele, ću šarkanjovat, opcigovat, gustirat, izmuštrat, iperjašit, študirat, u mojim huncutskim adetom.
Joma velim, oni iz cocolištara su izgustirali sa njevim sad već pokojnim pridnjakom, kako zavatit naj više miškulancije, al šta ćeš kad čerez hasne triba se burlat di mož doprit do debljeg buđelara. Jasapim metnit ću se i šarkanjovat o našim prinjacima, jel šta kad vrime proliti džaba je ajmekat i čangrizat.
Ta naš adet Bunjevačkih Hrvata je baratat, makar bis izbijo na nos. Ta borame mismo durcast svit, jel po našem je nikako, al ezekutori su to izgustirali obaško, hamišno huncutsko vokšovanje, naprimer za izbor vokšovanja za razbiranje naši pridnjaka u HNV-u čilnika.
Jedni bili na čelu godinama, ugojilise, okružili, nemož zakopčad pucad na popršnjaku , ta nemož poznat čeljad. Jezičati divanili furtom furt a sve očlo u ajer pokazli da neznadu gazdovat, pa jesapidu napravili što kažu dica u pozitivnoj ništicu jesap. Došla kaštiga čeljad vidu u škatulji i čuju na radiju al i komenciju triba manit, tu je greda. Nema druge partovat, zasukaz rukave bit kuražan, tražit potporu čeljadi med svitom.
Jopet, moja čeljadi dignite glas za bolja vrimena velio ja svitu al nemojte špotat se, jel čilaša kad okrene stražnjicu ne iđe baš uvik kako mi špekulišemo.
U kampanji napastovali su čeljad telefonom ta nisi se mogo oparat od napasti kugod izlivena tekunica svit bi uteko, pa vele imate obavezu vokšat još i priteći. Da, sad počeli na počelu niki pujkat na mrginju jedni na druge pa još i zavatili i plebanoša ta di jim sramota, jeto raspredaju se očepereni po škatuljama jel dica što vele kajzti po „portalima“ kako kome pasira čeljad se naprišivaju jednim drugima a di je sad Bunjevački put križa, očo u andraga.
Opet imademo pobednike i gubitnike a komšije Mađžari nam se smiju pod brk. Dedaramu, imademo izgubljene i pobednike, pridnjaci u staračkoj dobi nevole puštit kajase jel jasapidu nisu zamenljivi, to se vidilo na izravnoj skupštini razbiranja i pridstavljanja čeljadi vićnika, di se nepušta divanit ko šta oće, al zato borame fiškal pridnjak hamišan napravio halabuku i gubitnike isperjašio napolje.
Kad su gospoda na vlasti isprivrćali zakon stigla ovlašna kaštiga da se netriba prdačit jel nije dobro vođena skupština pridsjedavajućeg, pa joped ajd razbirat se i stigla konačnica za našu čeljad koji su vićnici razbirani. Taka hamišna al značajna politična mudrolija dovela našu čeljad pod muštranje a da nevelim kaku sramotu.
Zato čeljadi izdivanio sam vam što sam naumio, nemoj te se griskat, dignite vaše čelo gori i uprite prst, koji netio vićat. Tako naumio sam prineti iz moje ćoše štiocima trevljenog događaja med našim pridnjacima čeljadima Hrvata u Srbiji, ako netko nebude razumio stojim na pomoći.
Uzdralje, ja nako sa salaša
Lipa štokavska ikavica. Samo da nam ne izumre. Jer Ikavice je dosta i različite. Ova je jedna od njih tako lipa i ljudska ona iz srca i Duše. Živila naša ikavica ma di bila i di se našla u pisanju i tiskanju u ovo naše vrime! Zato vas molim: Ne dozvolimo da nam ikavica izumre! Lipi pozdrav od Bojana Kožice Šuičaka koji sad živi u Sloveniji i čuva koliko toliko svoju ikavicu iz Hercegovine!
Čestitam na izvrsno prilogu. Postavio sam ga na fb stranciu Onile čitanka ( okuplja oko 4.500 učite(ica) hrvatskog jezika) e evo stručnog komenatra urednice školskih udžbenika:
“Dijalektalna štokavska ikavica, pravi bombončić. E, da je još snimio i izgovor, pa dodao mali rječnik odmah b i h t o s t a v i l a u sve udžbenike hrvatskoga kao primjer onoga što se u jeziku najmanje mijenja (sintaksa) i onoga što pravi zbrku i uzrokuje nerazumijevanje (leksik).”
Bilo bi divno da se predloženo i ostvari (snimka izgovora i prilog tumač manje poznatih riječi). P