TEBI, SINE

Ivan Dobra Žirjanin

                            posvećeno pok. Branimiru Koštan 

Još da mi te rukun taknit
i justiman, dragi sine,
pa s mužikun di se maknit –
u daljine, u visine!

Još te vidi moje oko
kako ploviš, kako idriš;
srića toni, znaj, dunboko,
salpaješ li ol se sidriš.

Sve si bija ča san ima
i još si mi prvo moje
teplo srce u njidrima,
ča sa’ bûba za nas dvoje.

I danas se duša trzne
kada čujin tvoje ime,
a krv mi se sva zamrzne
ka’ izgubi cvitno sime.

Molin Boga svakog trena:
Daj Mi nade i koraja:
sina čuvaj u vrimèna,
najti ću ga usri’ raja!