tekst: Ivan Tumbas
Čeljadi moja ispripovidat ću vam jedan događaj, još i dan danas uvik se sićam jednog amade, amišanog cigurno, ustra, trevljenog događaju u mojem ditinstvu, a bilo je vako:
Bila je to jedna tia litnja, lipa noć, puni mesec je obasjavao nebo i napolju je bilo jasno kao da je već dan počeo dolaziti, naravno liti penđžeri otvoreni, virange se hintaju na tiom vitriću koji je ćario i negdi oko polak noći me probudio neki čudno baktenje, kugot niko tio grebanje bubanje na tavanskom slimenu.
Otvorijo sam oči šnjotam šta mož bit, al ono niko bakti, ta ku da kogot trči po tavanu, mislim se da ni su kaki vandrovači pa kradu brašno, jel šunke, divenice il koješta.
Onaj naš šaro niki ćavka al nelaje ku kad kaki bećari naiđu atarom, da, slušam nije me privarilo šacovanje, mislim ja, jopet čujem niki bat, pa grebanje, pa ono tiho tutjenje i grepkanje po zidovima.
Kad najednom užas utvaramise tamna silueta raširenih ruku ku da lagano iđe prema meni kod pendžera, krv mi se stvrdla, pomislim niki vrag a i to mi je prvo palo na pamet, jel moždar kaka vračka, jel viščura,”aje” istina je neklapim, av, ta utrenu mi bogzna koje kaki misli prolaze niz mozak. Ustanem pa dovatim oklagiju koja mi bila pri ruki, pa ajd lagano, snoge na nogu, tako sam lagano išo kugot avetinja, a i tako sam bio ustravljen.
Bogo moja ta nisam ostio ni kako mi se kosa nakostrešila, a koža tako se nakostrešila kugota trnova ružica, nedaj Bože dame kogot pipnio obamrobi.
Ma kaka je napast jasapim i smognem nike snage kugot niki eptikav, pa lagano do vrataca al kako otvorit kad ih baćo nije podmazo škripe ko poziv u pako, slušam gustiram i mislim samo da ostalu čeljad ne probudim. Obučem flundre pa kako bidne dok još triba priko basamage priskočit jel ako zapnem nećuga dovatit, ako je pridvrati, onako rabar sa oklagijom flundrama kad sam otvorio brzinom vitra vrata, pa podigo i izamanio oklagijom. Dreknem ta valjdar sam probudio čitav šor, koje to na našem tavanu i trk do tavanski listava, skečim ji doli, kad nato baćica vice, jasam, pijan sam pa sam očo na tavan drimat, oma mi se krv iz petni žila vratila u normalu, probudijo sve, svi rondzaju, joj Bogo moja bio sam i ben sa vrengijom, što sam izgrebo salaš sa začelja a majka lipo umazala salaš ijoš nijeto samo neg koja se pričega slomila kako sam skečio listve.
Tu noć pamtim i dan danas.