piše: Ivan Tumbas
Ej, kad se sitim poodavni vrimena, ženska čeljad su nediljom u posli podne izlazila na sokak pa svaka sa sobom ponela šamedlu i udri u pripovitku, el moš se kast plećkanje, koja je šta čula, vidla, jel trevila kakom događaju.
U tim vrimenima mi dica, koji smo prolazili sokakom znali smo da žene koje side moramo uvik pozdravljat sa Faljen isus, ljubim ruke, el dobar dan, al nedaj Bože proć a ne javit se. Zacigurno daš bit ben, jel će žene kast nani. Onda bi drugput unaprid bi se javljali. Kazna bi bila cigurna, jedna el dvi ćuške, pa kad naiđe sladoledaroš nema obećeni kuglje sladoleda. To je bila veća kazna neg ćuška.
To su bila srićna vrimena. Eeeej, a danas majke su još dospivenije jel side za kompjuterom i kvrcaju na društvenoj mreži facebuk. To je isto tako ko kadgod kad su sidili na sokaku, al nema dičje graje.
Ispripovidat ću vam pripovitku iz današnjih dana koju sam čuo od teta Janje koja je obaško friška na društvenoj mriži.
Žena ko žena kad štogot zaintači dok ne istura šta je skontala ne manjiva se. Tako teta Janja furtom rondzala bać Vranji da joj kupi kompjuter. Moj tetak je bio tako čvrst al nakratko jer je friško omekšo i popuštio kajase.
Tako tetak Vranje prodo suprasnu krmaču da kupi ovo crno čudo – kompjuter. Al teta Janja se dala u nevolju, kako se uputit u to kvrcanje, čitavu noć je gustirala?
Sutradan izašla na sokak da traži pomoć od komšinske dice. Oma oni uputili teta Janju i kako se povećavaje slova da ni očale ne tribaje. Ovo joj je obaško bilo drago. Veli dici – kad mož teta Roza, ona nečuje a jedva vidi zato je sad nemož odvijat od kompjutera, Kuma Marija, komšinica Piroška, i ona zjalava Isidora se uputile kako ja nebi.
Nato bać Vranje kaže, pa kad znaš heklovat, parat stare cvetere i od nji pravit nove, pa i šlingovat, onda si valjda kadra da naučiš kako se kvrca.
Vrimenom teta Janja, fala Bogu dragomu ufriško naučila. Toliko joj bilo drago da nemora ić subotom zajutro na pecu, vandrovat po selu, sidit niko doba na sokaku. Samo stisne puce i oma se vidi ko se rasto, ko se švalera, koji su se rastali čerez poticaja, kome su struju ocikli, kako će vrime bit, kad će poštaš donet penziju.
Tako teta Janja izdivani meni kako je prošla jedared od žive sramote. – Slučajno stisla je niko puce a onda sve nike gole gujce poiskakale i nikako nemož otrat, samo iskaču nike prsate o jezus Marija jedva se otarasila od napasti. Kad poslitog onda se počeli niki matori javljat, pa mi nudu da dođu masirat i još da imadu skupe limuzine, dobre penzije i da bi me volili odvest u banju da se kupamo i posli već grijota mi kast šta!
Da zlo bude veće, naišo Vranje, zablenducose i ima šta vidit!
Veli: –E sad ako ti tresnem tu škatulju oglavu, opcuje, ko mi kriv kad sam to vražije dilo kupijo za moju kardošku koju sam moro prodat. Vištice jedna, našla si se švalerovat u tim godinama. Od kako sam puštio da to čudo dođe u moju kuću, manila se pranja košulja, kokošinjac nije očišćen, josag nije naranjen, a već tri dana podgrijavaš gra, manila si se i kuvanja, a šporelj ladan.
Tetak Vranje se zdravo rasrdio i rondza teta Janji dosta je ovog tvojeg kvrcanja. Pa teta Janja fejzbuk komšinci oma javi, da čim ode Vranje brat kuruze javiću se – pa ću onda sve kast šta ima novog. Jedva je dočekala da, Vranje upregne konje i još nije dobro ni izašo kroz kapiju oma udri u kvrcanje. Vidi Rozino zeleno puce i oma joj se latila žalit.
Dok su kvrcale jedna drugoj novosti Roza kaže jel sil vidla oni amerikanci izabrali predsjednika nikog Trampliju al što ima mladu ženu, jooooj, još kažu da je s ove naše strane, valjdar će štogod ta žena sredit za našu stranu.
E moja Roze, svi oni namigivaju na nas ko oni matori što šalju zdravo lipe poruke te sve šnjotam koju da privatim, al gustiram sidi ti Janje i oladi mozak.
Ajd zbogom došo Vranje s kuruzima.
Poštovani g. Tumbas! Uživala sam čitati Vašu ikavicu iako sam po rođenju kajkavka. Čestitam Vam što s ljubavlju čuvate svoj govor i ponosite se njime. Lijepi Vam pozdrav!