Iz knjige ŠOKICA PRIPOVIDA
(starovircka pripovička)
piše: Ruža Silađev
Živili u duboke tavne šume dida i baka. Dida-Šumar i baka-Šumarka. Brez dice i nikoga svojega. „Ni diteta ni grdeta.“
Tučvali se sami sa sobom kako su znali u svoje sirotinje. Kuća jim bila od prošća. Penđeri brez stakla. Pa ka’ je dida jedamput uvatijo u alov na poloju veliku ribu, razlagodijo je a no u njoje veliki mijur.
Oma baka rasparala mijur, rastegla ga na dvi prikrižite trske. Ka se osušijo lipo ga prikovala na penđer. Sad jim više nije duvo vitar ‘nutra. U njevu kućicu. Slobodicu. Vratašca je dida napravijo al nisu imali bravu a nigdi ni nikake uzice. Pa su ji morali podmišćat sa kojikami manjima cipanicama.
Jednoga dana dida uvati zeca u zanku. Meso pojidu, a baka se dositi, izapere crivca, pa osuši. Lipo ji namasti zečjim lojom i sveže na vratašca. Misto brave. Tako su mogli svezat vrata i nije više bilo promaje.
Ranila ji je šuma. Baka je redovno išla u jagode, kukinje i glog. Dida je peco ribu i tražijo po šume tičja jajca. Tako su oni živili i nisu se žalili. Svako veče su Boga molili i zafaljivali mu na svoje sirotinje.
Došlo bliže Božića i kaže baka dide:
– E moj, dido, ne smijemo izostavit post na tri sride isprid Božića. To mi je još pokojna mater rekla da se valja. Ja ni neznam o’čega je to. Zaboravila sam.
–Ne moraš se ni sitit. Molitva je molitva a post je post.– kaže dida.
– Jedino sam ubardala za post na tri sride prid Božić– veli baka.
Tako su i radili. Porad svi svagdanji poslova, uveče jim ni bilo teško molit Boga dragoga i sve tri sride prid Božić postit. A da nisu ni znali o’čega je.
Živili su oni dugo zajedno i iste poslove radili, uveče zajedno molili a tri sride prid Božić postili.
Ka’ su došli do duboke starosti umre najpri dida. Baka odelje lis, položi didu u lis i sila i moli krunicu.
Ni trajalo dugo evo ti došle tri bake. Što ji ni nikada u životu ni vidla ni čula za nji. Sile za lis nuž nju i počele se molit.
Odjedamt digne dida jednu ruku. Pride mu prva baka, spušča mu ruku dole u lis i nastavi se molit.
Ni trajalo dugo, digne dida drugu ruku. Pride mu druga baka, spušča mu ruku dole u lis i nastavi se molit.
Ope jedno vrime, digne se dida i sidne u lisu. Pride mu treća baka, spušča mu glavu dole na vankuš i nastavi se molit.
Onda kaže baka-Šumarka:
–Drage moje, sestre, eto da sad vas ni tu, ja bi se sva pristravila od mojega dide. Iz kojega ste kraja svita bar došle?
-Mi smo Tri Posti isprid Božića. Idemo s’onaj kraj svita. Ko nas obdržava neće se bojat ni smrti ni mrtavaca.
…
Pripovidala Marica Zec, Sobolankina, rođena 1950. god. Pripovičku je čula od svoje bake.