tekst: Marija Juračić
Protjeralo ovih dana iz Lijepe Naše ruskog diplomata i moj zet misli da je to bio još jedan nepromišljen čin naše vlade. Poziva se na presumpciju nevinosti po kojoj je svatko nevin dok mu se ne dokaže suprotno. Ne sviđa mu se obrtanje stvari i sve češća pravna praksa po kojoj je svatko kriv dok sam ne dokaže svoju nevinost. Veli da će ova zima pokazati tko je u pravu kada barba Rus zavrne ventil na svom plinovodu pa nam pošalje nekoliko tjedana one sibirske zime.
„Nemaš pravo, zete“, razuvjeravam ga.
“U našem je interesu protjerati sve ruske diplomate i moliti boga da barba Rus konačno zavrne taj pipak na dalekovodu za cijelu Europu. I bilo bi dobro da zima bude sibirska.“
Poznajem taj pogled moga zeta koji me gleda kao da bih košulju trebala zakopčati naopako pa mu otkrivam genijalan plan naše vlade:
„Znaš koliko se naši ljudi bune protiv plutajućeg LMG terminala, pogona za proizvodnju, pohranu i distribuciju ukapljenog plina. Zovu ga plutajućom bombom i spremni su životom braniti njegovo postavljanje. E pa, zete. Naša vlada samo čeka situaciju koju si ti predvidio. Ma što čeka? Pripremila ju je. Do u tančine razradila. Kada se počnemo tresti od zime, a grijanja nema, svi će oduševljeno dočekati omraženi terminal i veličati genijalnost naše vlade koja je s pravom protjerala tog jadnička, ruskog diplomata. Onda ćemo mi biti ti koji će zavrtati ventile.”