Anela Borčić
Znam za ljude koji me se sjete
samo kad sam jako sretna
Baš tada mi se jave
ne prije i nikad poslije
Samo tada me posjete, nazovu
kao da znaju
i samo tad mi pošalju poruku
napišu mejl, dosađuju
A onda me ostave da im se čudim
Jesu li misli možda moji izdajnici
Je li zrak il miris moje kože
njihov tajni doušnik
ili mi srce srećom kuca šifrirano
i šalje im tajne ljubavne poruke
A možda je ipak sve jednostavno
Možda se tada samo zgusnem
dobijem golemu gravitaciju
i privučem sve te mjesece nesretne