Adolf Polegubić
poželim da si tu
da sa mnom
udišeš o ponoć kamen
da mi jutrom mirišeš
na kadulju i smilje
i da sva radost stane
u zvuk kamena
koji je dio duše moje
privezane za ova brda
od kojih se ne mogu otrgnuti
kao od Tvog zagrljaja
snažna poput večeri
koja nas je darovala