tekst: Tonči Ćepernić
Drogi su mi izbori. Jebe me se ko će pobijediti. Livi, desni, srednji, ekstremno livi oli desni. Meni uvik isto.
Ma, me izbori uvik zaitregiroju, Gušton, pratit marketing izbora.”Sad ili nikad” viču jedni. Moj im je odgovor: “Nikad’, boje nikad nego sada.”
Drugi se deru ,”U Hrvatskoj nikad više neće biti ka ča je bilo, kad mi dođemo na vlasti”.
Ne daj, Bože. Neinvetivni ,beskrajno, dosadni,bez šušta i gušta. Bijeda političkog marketinga.
Ali, ima kategorija pragmatičnih političara koje obožavam. Oni su talenti. Uvik pogode. Tržište političkih odnosa im je u malom prstu. Pred svake izbore oni promine stranku i udju. Udje im. Uvik na vlasti.
A jema san jednog prijatelja, koji je uvik faliva. On u SDP,a ADZ pobjedi, Pridje, on u ADZ,SDP na vlasti ,i sve tako dok ni uze mene za savjetnika. Mora mi je platit obid da bi doša na vlast. Somo sam mu reka,”Prati ovo dvoje.
“Di oni tot i ti.”.I bogami upalilo je. Moj prijatelj je već petnaestak godina na vlasti. Jučer me je zva na obid.”Toni Jel još vridi ono staro pravilo”, pita me on.”Di je ona “pitan jo.Čeni mi se sa pivočom.Di ona tu i ti.A jesi kurva pametna govori on meni.Jo kurva , a ona ujde u sabor.