IZ BILJEŽNICE ROBIJA K.
Moj dida je došao sa Šolte kod nas doma kod kuće. On je dogibao jer pošto da u roku hitno mora na banku. Samo prvo je njemu moja mama dala marendicu sa malo pancete i kapule. Dida je rekao: „Svjecki kapitalizam ide u trokurac, ja oću dignit svoju lovušu sa banke!” Moj tata je njemu rekao: „A tebi je ka mrsko šta kapitalizam propada, a?” Dida je rekao: „Dobro ga đava odnija! Skupa sa cilim bankarskim sustavom!” Tata je rekao: „Ako ti je tako gadljiv, šta si drža šolde na banki?” Dida je zamahnijo kažimprstom i rekao je: „Moša Pijade je reka – nije lupež oni koji pljačka banku, nego oni koji je ima!” Tata je pitao: „A šta je onda oni koji drži lovu na banki?” Dida je rekao: „He-he, taj je bogati pemzijoner!” Ja sam pitao: „A ko je Moša Pijade?” Mama je meni rekla: „Ma pusti, to je jedan didin frend sa Šolte!”
Onda je tata nagnijo se prema didi i rekao je: „Aj priznaj pošteno, kolko imaš đengi na banki?” Dida je gledao u njega i mumao je pancetu. Onda je on rekao: „Dosta!” Tata je dignijo ombrve i pitao je: „Koliko dosta?” Dida je ubacijo novi komad pancete u usta. Onda je on rekao: „Prilično dosta!” Tu su se moji mama i tata značajski pogledali. Onda su oni odgibali u hodnik nešto se dogovorit.
Onda su se oni za dvi minute vratili. Dida je baš finišira sa marendicom i srknijo je guc bevande. Mama je njemu rekla: „Čako, mi ćemo isto poć sa tobom u banku! Zbog sigurmosti!” Dida je rekao: „Šta vas kuri bolac za moju sigurmost?” Tata je rekao: „Kako nas neće, čoviče, opasna su vremena!” Dida je rekao: „To vi oćete vidit kolko će vam ostat šoldi kad ja krepucnem, a?” Mama je hitno zlamenovala se i rekla je: „Ujme oca isina iduha, čako, namoj govorit gluposti!” Tata je rekao: „Idemo ti samo malo pravit društvo, čoviče, ono, pomoć ti da pređeš preko semafora i to…” Onda je dida slegnijo ramenima kao da okej da kuri njega bolac.
Dida je u banki čekao red ispred šaltera. Mama i tata su stajali malo dalje da sve mogu čut i vidit. Onda je moj dida došao na red. Iza šaltera je sidila jedna teta sa frčkavom frizurom. Dida je njoj rekao: „Šinjorina, tija bi dignit cilu svoju ušteđevinu! Dvajs iljada dinara!” Teta je pitala: „Čega?” Dida je rekao: „Dinara!” Teta je pitala: „Kakvih dinara?” Dida je rekao: „Kako kakvih? Pa naših dinara!” Teta je rekla: „Nema nikakvih naših dinara! Ima samo kuna!” Dida je pitao: „Kakvih kuna?” Teta je rekla: „Kako kakvih? Pa naših kuna!” Dida je pitao: „Ali di su dinari? Jesu možda na drugom šalteru?”
Teta je podviknila: „Ama koji dinari, čoviče božji?!” Dida je viknijo: „Pa naši, ženska glavo, naši jugoslavenski dinari!” Svi u banki su gledali u dida. Mama i tata su rumenkili se po facama i gledali su u luster. Oni su zaglumili pred ruljom da dida je neki nepoznati čovik. Onda je teta sa frčkavom frizurom nagnila se prema didi preko šaltera i rekla je: „Šjor, nema više Jugoslavije!” Dida je nagnijo se prema unazad i rekao je: „Molim?” Teta je rekla: „Kažem, nema više Jugoslavije!” Dida je raširijo oči i rekao je: „N bava kua? A di je?” Teta je rekla: „Ne znam ja, ja sam bankarska službenica! Nema je više!” Didi je uletilo čudilo: „Nema više Jugoslavije? A šta je onda ovo sad?” Teta je rekla: „Ovo je Hrvacka!”
Dida je rekao: „N bava kua? A ja mislijo da je ovo banka!” Teta je rekla: „Mislim, ovo je banka u Hrvackoj, razumite! A Jugoslavija je propala!” Dida je rekao: „Propala? Pa kad je propala, jebemu jarca?” Teta je rekla: „Ima skoro dvajs godina!” Dida je fljasnijo se po čelu i viknijo je: „Dvajs godina?! Pa ja ću ispalit! Pa ne mogu virovat, jebate jarac!” Teta je dignila livu ombrvu i rekla je: „Nemojte mi samo reć da to niste znali!”
Dida je rekao: „Kako bi zna, ženska glavo? Pa ne navraćam ja svako malo u banku!” Onda je moj dida okrenijo se prema mami i tati i dreknijo je: „Zete, ne mogu virovat da mi se ovo događa! Ja dođem dignit ušteđevinu jerbo me vuna da će propast banka, a onda u banki saznam da je propala Jugoslavija! Pa to je kompletno ludilo!” Samo mama i tata su piljili u luster i okrenili su didi leđa. Oni su šetkali po banki kao da razgledavaju jer pošto su strani turisti. Plus su mrmorili: „Ou veri najs, veri najs…” Drugi rulja u banki su gledali u dida sa zinutim ustima. Onda je teta sa frčkavom frizurom didi rekla: „Šjor, ako je to sve, oćetel molimvas pustit sljedećog klijemta…” Dida je njoj rekao: „Čekaj malo, čekaj… Ako je propala Jugoslavija, di su moji dinari?” Teta je rekla: „To ja ne znam!” Dida je podviknijo: „Kako ne znaš, jebate jarac? Ko će znat?” Teta je rekla: „Pa ne znam! Valjda su propali skupa sa Jugoslavijom!” Dida je viknijo: „Propali?! Skupa sa Jugoslavijom?! Jel ti to, mala, mene zajebavaš?! Oćel meni neko objasnit koji se kurac ovdi događa?!” Teta je škarpunila se po faci i rekla je: „Ništa vas ja ne zajebavam, šjor! Ako oćete mogu vam zovnit šefa!” Dida je pitao: „Šta, ali on zna zašto je propala Jugoslavija?” Teta je rekla: „Pa ne znam, možda zna, bijo je ratni dragovoljac…” Dida je uletijo: „Di je bijo? U partizanima? U kojoj brigadi?” Teta je zakolutačila očima i rekla je: „Ma kakvim partizanima, čoviče!” Dida je podviknijo: „Znači u ustašama? Nemoj mi reć da ti je šef ustaša?!” Teta je skupljala usne i rekla je: „Šjor, vidite da imam posla, nemojte me molimvas više…” Dida je rekao: „I sad bi meni neki ustaša triba objašnjavat zašto je propala Jugoslavija sa mojim dinarima?!” Teta je zarežala: „Šjor, oćetel molimvas pustit sljedećog klijemta, red se iza vas napravijo…” Onda je dida naperijo kažimprst prema njoj i rekao je: „Ovako kad te gledam, i ti mi sličiš na ustašicu, znaš!”
Teta je dignila bradu i podviknila je: „Gospodine, ja sam bankarska službenica!” Dida je rekao: „Je, je, službenica, kako ne… Vidim ja šta je to! Te ovo je Hrvacka, te imamo samo kune… Ne bi se čudijo da negdi imate i šahovnicu!” Tu je teta sa livim okom trznila prema zidu. Dida je ubra trzaj i u roku munja se isto okrenijo prema zidu. Na zidu je bila velika šahovnica. Dida je urliknijo tuta forca: „Jebate jarac!!! Jebate dragi isus jarac!!! Pa ovo je ustaška banka!!!” Onda je on okrenijo se prema mami i tati i drečao je: „Zete, pa ovo je ustaška banka! Pa di sam ja ovo doša, jebate dragi irud?! Pa ovdi sve vrvi od ustašije!” Samo mama i tata su već bili opalili bris kroz banku prema izlazu. Onda su oni otvorili vrata i kimba vanka. Rulja u banki su gledali prema didi sa stravom i hororom. Barba iz sikjuritija je držao se za pištolj.
Dida je gledao kroz staklo kako mama i tata trče priko ceste. Onda je on okrenijo se prema teti iza šaltera i rekao je: „Mala, aj daj mi sad onih mojih dvajs iljada!” Teta je zarežala: „Lipo sam vam rekla, nema više dinara!” Dida je njoj mignijo i rekao je: „Tako mi na Šolti zovemo eure!”
Robi K. (IIIa)