Ivan Dobra Žirjanin
Vitar mi u krmu praši,
idro puno je meštrala,
ništa više me ne straši,
jer me čeka moja mala.
.
Užgale se sve lanterne,
noć će ova lešto projti;
pobisni’ će štringe crne,
jer ću dragoj zoron dojti.
Moran višto orcat idro
da izdrži meštral ovi,
pa da surgan svoje sidro
di su moji i didovi.
A meštral ter kreši, kreši,
kaj da zna da mi se preši!
Svima veliko Fala koji volu lipotu čakavice!