Vinko Pavić
Kad me ne bude,
Nestat će jedan trag u drači,
U kamenu,
U ilovači.
.
Orao će kliktati nad docima
I sudbinu odmotavati slavuju,
I poskocima.
U tvrdim će brazdama troskot
Sudbinu kruhu tkati,
A mudri će kos na deblu trešnje
Cvrčka ušutkati.
Kad me ne bude,
Jutra će budna svitati,
Mjesec će ljubiti zvijezde,
A one će čežnje u ljubav rastočiti.
Dok ne poljubim zemlju
Ne mogu izgnati riječ,
A tada ću zaspati bezimen
Pod plaštem od drače i bršljana.
A na prljavim ulicama
Netko će pjesmom razapeti jedra,
I šaku soli, na novu ranu, prosuti.
Na dohvat ruku ostat će grozdovi
Mojih neopjevanih vinograda,
I prsten žut u njenoj ustrajnoj ruci.