Sandra Marelja Muić
Ćaća još čeka da sin mu se vrati,
da zajedno odu grozdje potrgati
Dotaknuti zemju i vidit’ šta trs može još dati
Ne viruje da su on i mater ostali sami,
ne viruje, a prolaze dani
Dico naša, anđeli u raju, Dalmacija čuva vas u sjaju
Dico naša, ća bili ste zle sriće, za vikova nosit’ ćemo vam cviće
Lito je donilo jematvu gorku, odnilo sinove u plamenu šporku
Progutale kurnatarske stine dvanaest života mladosti i vedrine, ća u toj noći nisu vridili više od kûpine
Dico naša, anđeli u raju, Dalmacija čuva vas u sjaju
Dico naša, ća bili ste zle sriće, za vikova nosit’ ćemo vam cviće
Mater još uvik stavja pijat više, od njenih riči samo je more tiše
I nikome ne da da gre u njegovu sobu, svakoga dana mu stivaje bilu robu
I ključ od kuće skriva u konobu
Dico naša, anđeli u raju, Dalmacija čuva vas u sjaju
Dico naša, ća bili ste zle sriće, za vikova nosit’ ćemo vam cviće
One šetimane Dalmacija nije plakat’ stala, otelo joj dicu, a nije in reklo fala
Ostale su same matere i ćaće, ka masline u poju zaresle u drače
I prokleta bura sada za vama plače
foto: Sonja Breljak
