Sven Adam Ewin
Dok prilazim ti, drhtiš poput pume
(Taj tihi otpor ima staro zlato).
Dugo šutiš. A onda uđeš u me.
Sve što želim, ti već si spremna na to.
.
Jer ti si moja površina vode
I meni radiš stvari koje moraš.
Zrcališ sunce. A kad sunce ode,
Pućiš usne. I čelo lako boraš.
Kad zaspu alge, trska i lopoči,
Ti zavoliš me… I strast uđe u te.
U mulju sjaje tvoje slijepe oči,
A ribe našu tajnu ljubav šute.
U času tome potamne sve boje.
I mi smo jedno. A bili smo dvoje.
foto: Željko Klindžić
