Zvjezdana Čagalj
(S posvetom)
Ja se od tebe
Ne mogu,
Neću,
Ne želim
Rastati
Ko nagluh vjetar
Od svoje huke,
Ko suh list
Od peteljke svoje,
Ja se od tebe
Ne mogu
Rastati
Plačem,
Težinom tuge
Nasjelom na prsi,
Ko zaborav
Proklet
Što briše
Korake,
Ko smrznut leptir
U bezbrizi leda,
Ko jedno sada
Bez džepa
Za sutra.
Ja ću se rastati
Od tebe
Držeći se
Za vezice
Tvojih misli
Graviranih
Mojom kožom.
Tek onda
Kad budem sigurna
Da si ponio sa sobom
Listove
Za novo koričenje
Poezije života!