TEMATIZIRAMO:- Odluke o životu ….vlastitoga tijela i krvi ….životu drugoga, odluke o životu od njegova postanka do njegova rađanja …ima li itko i tko od ljudi pravo na takve odluke?!
PUT ISTINE
piše: Dražen Radman
U onaj dan mogla san ja zaplakat
kad tribala si me, mama, ti rodit…
Sad mogla san ka druga mala dica
mliko pit’ s tvojih teplih, nježnih grudi…
Mogla san i bez puno stvari živit’,
bez svih igračaka i lutaka bit’…
Samo da uz mene blizu bila si…
Samo da tila si me, mama, rodit…
Sad, kad u tvon me krilu više nema,
kad neću moć’ nikad tvoje gledat oči,
a ti nećeš moć’ gladit me po kosi,
sve to sad ti, mama, želin ja oprostit…
Znan da ti mogla si bo’je odlučit,
makar bila sama i bez pineza…
Sve to, nas dvi, mogle smo pribrodit,
makar tata moj – pripa’ se, uteka…
Sve to, znan, nas dvi mogle smo izgurat,
naša bi se tu i neki dobar čovik…
Je, mogle smo prigrmit’ i sto bura,
Samo da tila si me, mama, rodit…
Sad, kad u tvon me krilu više nema,
kad neću moć’ nikad tvoje gledat oči,
a ti nećeš moć’ gladit me po kosi,
sve to sad ti, mama, želin ja oprostit…