ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo
Ma ovu san štoriju bija zaudobija i da nisan u foje proštija kako nike strankinje iščedu naše Galebe ka možebitne očeve svojon dici …možda se ne bi ni sitija ove štorije iz moje mladosti.
Bilo je to ako se dobro spominjen 1968 užežin lita ,,,teman kad san završija sridnju skulu. Jedan moj prijatej iz Opuzena je odija u pomorsku skulu u Dubrovnik i tamo je jema jednega prijateja koga su zvali Đoko.
Kako san uvik bija vagabundo …eto ti mene u Dubrovnik u vižite, a kako san volija tuč ribu sa podvodnon puškon …nosija san svoje arte fala bogu sa sobon..I jedno lipo jutro u po šestoga miseca odemo nas tri sa Đokinon gajeton na ribe.
Kako je ti Đoko zna pošte …odveja nas je ćipo na poštu di se lovidu Kirnje. Na pošti smo bili oko 8 uri ujutro i do podne smo bome natukli priko 50 kili ribe. Oti naš prijatej Đoko je bi čudo o čovika . Moga je ka morž bit u more i ispo mora, a ubija je sam oko 35 kili ribe i od tega jednu kirnju od oko 20-25 kili s kojon je vodi borbu skoro uru vrimena.
I ća sad? ćačemo sa puston ribon? Peškarija je zatvorena …ma bome i mi bi blagovali naše trude i dićemo nego opet kod jednoga prijateja.
Ti naš prijatej zva se Hrvoje Matić zvani zlatan iz Opuzena a radi je ka konobar u hotelu Kompas u Dubrovnik. Kako u ona vrimena ni bilo ovi prokleti mobileti …mi u jednu kofu od trganaja lipo stivali ribu i polako pješke iz kluba Orsan do hotela.
Tražimo mi njega na recepciju a oko naše kofe se skupila jarpa svita i svi se zlamenuju kolike su ribe …pa kako se zovedu …pa di ste ji uvatili i tako da mi je dopizdilo. A kako san več unda ka pravi galeb zna taljanski, francuski i natuca san ingleški …sve smo se razumili.
Kad u nika doba dođe ti naš prijatej Hrvoje i mo odam ajde moremo li u tebe u otel ovo spremit za večeru a kako ima i bogu i vragu …neka se ekipa u kužini počasti i neka odnese i za doma ribe.
Sa glavnin kogon smo se u čas skompali i eto ti nas tri golobrada mulca na večeru u ti lipi otel koji je bija na samoj plaži. Seli mi za stol na kojemu je bila tabela rezervirano (bogati kako se i pristoji pravin frajerima i galebiman).
Gledamo mi oko sebe a ono puno njemac i njemic tučedu oni bržole čavape i sve ništo o mesa na gradele …ked evo ti naman na velika kolica nosidu konobari ribu lešo lipu juvu o kirnje a za nju se govori da je za dignit mrtvega čuvika iz posteje. Na vr kolici glava od one največe kirnje bože moj kolika je bila ka niki monstrum oliti ga neman.
Gledadu furešti i sve jin zubi vodu činidu i vidin ja da se oni čudu koji su ovo muzuviri vako mladi a jidu najskupju i najboju spizu? Kako je te ribe bili i kučku i mačku nas četiri …odlučimo spoji stole sa otin njemciman i bogami odma su pristali.
Ma bit če mone pa neće pristat i ostavit čevape a jist kirnju lešo i na gradele. Blagovali smo mi bogami dugo, čakulali malo na mote malo ričiman …popili su furešti i njihove žene bome lipu miru i svi su bili pošprucani.
Posli večere skalali smo se na plažu od otela i tamo je nastala tarapana. Kako su muški njiovi bili mortus pijani, a još su donili sobon za bumbit …mi smo se podilili u strelce i dali se oko Njemic. Ma moran van reć nisu bile baš o neke velike obrane, veng su se prve počele svučivat gole i u more.
Nije nan tribalo puno i mi za njima. Jo šta je lipo po noći bit gol u more i još zrile ženske gole sa tebon a nisu protivne bile ni za seks. Mi maldi ždripci puni voje a i force smo se u temu iskazali do zore. Bilo je tu seksa i u more a bome i pod tamari niman uz kraj plaže, ma u nika doba di su in mužćevi a oni ka blaženi izvrnili se na plaži i lipo rču.
E možda smo i mi u ta doba posijali kakva simena, možda su se pojavili i mali i male njemice i njemci oplemenjeni sa našon mediteranskon dalmatinskon krvi …ništa se nezna jer u ona vrimena niko ni pita ko je pape. Eto da ni bilo onega članka u novine ne bi se ni ja sitija ove štorije. A ko zna možda smo mi i napravili štako ma to če znat samo mater i dragi bog.
Evala štioci moji i do skorega čitanja pozdravja vas vaš Spličanin iz Zagreba.