Judi moji nemorete se načuditi svemen ča se događa u malin mistiman u Dalmaciji. Dalmaciji najstarijoj i najvećoj pokrajini koju od stoljeća sedmog nastanjuju Hrvati. Da bi van ja moga opisati sve barufe i zajebancije koje prate kolotečinu života malega mista tribalo bi mi prostora i vrimena barenko za tri godine a kako ja niman namjeru toliko vrimena provest za ovon makinjon na kojon pišen provat ču to svest na jednu malešnu štoriju iz malega mista.
Vireujen da mnogi od moji štioci znaju da je Gradac unatrag 100 godin do danas uvik bija metropola turisti koji dolazidu vjerno iz BiH. Nekad se je u turističkomen žargonu Gradac zva i Bosanska Opatija a to ime je zadrža i do danas. Moran van reć da su se prominile navike ma ne skroz jerbo i danas jemate takozvane pomidora turiste koji naprave invaziju iz BiH –a samo vikendiman pa spavaju na plaži a za sebon ostave škovace koje uredno kupe čistaći plaže u litnjen periodu.
Moran naglasit da se ove pojave svakin danon smanjuju i da ti viken turisti dolazidu sa sve skupjin autiman i jidu po restoraniman a sve manje škovac ostavjaju iza sebe. Je moran priznat i naman domaćiniman padaju kamenja sa srca radi tega jerbo je uvik lipje bit u čistemu negu u šporkemu mistu priko lita a svi bome znate kako škovace priko lita kad su velike fibre smrdidu.ma sve ovo van nisan pripovidija radi ove štorije vengo da se zna ča se u našin malin turistićkin mistaiman dogaja.
Poslin ovega uvoda tija bi van spjegat samo jednu lipu štoriju o jednemu sarajliji koji dolazi puste godine u Gradac i toliko se udomaći da ga si volidu jerbo je jedan drag smišan i miran čovik. Njegova fameja jema vikendicu na samoj rivi u portu tako da on i njegov zet dolazidu na smjene ma oba su jako fini i duševni judi.
Ti naš iz ove štorije sarajlija jema nadimak Keno i pravo da van rečen meni je drag čovik. Pojavi se u naše malo misto nekoliko puti na godinu i sa oniman sa kojiman je dobar u prve dane razmini vake razgovora. –Evala Keno đesi šta ima kad si došo? A on ka iz topa evo sad ili jučer. –Koliko ostaješ matere ti …a on opet …krenuo sam iz Sarajva i ponio milju (ijadu maraka BiH) pa koliko dosegne ma ostavio sam za voza da se mogu vratit kući.I tako naš Keno drag i smišan čuvik kojemu je bićerin vječni saputnik uredno ujutro pije čaj sa dvi do tri dalmatinske travarice ( a čudo je jerbo ne pije kahvu vengo čaj ) uredno se u svako vrime okupa u portu ilipo nastavi u betulu „naše malo maisto“ sa crnin vinon ća nije baš bosanski običaj.
Ti moj prijatej Keno je topal drag i šaljiv tip sa njin se uvik merete nasmijat nima u njemen zlobe ni funcutarije tako da ga svak voli i on je posta nezamjenjiv lik u Gradcu ka i naš drugi rado viđeni gost ček Pepo. I da bi nopravda naslov moran van spjegat jednu tajnu o našin malin mistiman a ta je da sva malešna mista uz dalmatinsku obalu a i ona na škojiman jemadu čaroliju zajubjivanja u nji i pusti furešti kad dojdu u vrime turizma pripoznadu te tajne naši mali misti i zajubu se u nji pa unda cili život dolazidu na istu destinaciju.
Isto tako kao naš Keno dolazi stalno tako i naš dragi nekad gost a sad domaći ček Josef zvani pepo dolazi tri puta na godinu u Gradac i posta je jako drag čovik i primjen od svakoga u mistu. Pepo je za razliku od Kene jedan drugi lik fotograf u Češkoj a u Gradac fotokoroničar koji je svojin aparatiman zabilužija mnoge štorije bez riči a koje zase govore sa ijadu štorij i životni romani. Pepo je jedan gospodin fini maniri tihega glasa koji stalno ujutro miri fibru o mora i u njega se morete zaklet kad van reče kolika je fibra o mora jerbo po njemen se greš kupat u more oli ne greš ako ti je ladno.
Isto tako jemamo i nike likove koje je život i rat u Hrvatskoj uništi pa su igron slučaja došli u Gradac i tu se naselili žividu jadnin životon ma o temu ćemo drugi put. Eto štioci moji napisa san van jednu štoriju o judiman i juskin sudbinama životiman i onemu ča se događa u malomen mistu di san sam sebi odredi da ču bit ka niki kroničar.
Živi bili pa vidili a do tada vas pozdravja vaš morski čovik Šangarelo.