POSTADOH VATROGASAC

KRATKA PISMA IZ DOMOVINE

piše: Marija Matijašević
Stružec/ O je, sa 60 godina postadoh vatrogasac! Eto, pradjed započeo, ja završila! Već sam o tome i pisala …moj pradjed je, zajedno s nekoliko drugih muškaraca, davne 1893. godine, suosnovao Vatrogasno društvo Stružec.

Mi (Alfred i ja) smo primili poziv za njihovu proslavu. Otišli smo radi pristojnosti. Nismo ni u snu sanjali što će nam se tamo dogoditi. Moji vatrogasci su dobro čuvali tajnu, i nisu nama baš ništa prije odali.

Nacrtala sam im jednu sliku, s njihovim grbom, i napisala ” Vatrogasci Stružec, ponos Hrvatske”, te poklonila jednu moju knjigu, eto tako nek imaju.

Dvoje susjeda je primilo odlikvanje za 60 godina vatrogastva, nekoliko za 50 g.odina i manje.

A onda je predsjednik počeo pričati o kupnji novog vozila u Selmu. Kaže …pomogli smo im oko jezičnih problema, muž i ja. Prošli su me trnci.

Uručili su nam priznanje gravirano na maloj pločici. Meni su ga predali.

A onda je Alfred pristupio mikrofonu, i počeo priču o spašavanju banjalučkog autobusa …Knedla u grlu.  Muk. I drugi su gutali.

Bila je to posebna zahvala u našem životu, nama je puno značila. A kada je predsjednik rekao:  –Sada ste naši članovi! ... progutala sam i ja svoju knedlu.

Hvala im!  Hvala im na svemu, na lijepoj skupštini, na pažnji i primitku u vatrogasce …kao žitelji ovoga sela, osjećamo se  dijelom njih.