piše: Jadran Šantić Šangarelo
Mislija san štioci dragi da ču van se javit nekin novin befelon kad lito parti na doček jeseni jerbo če tada bit manje teplo i lakše če se moč koristit možjane. Ma jopet čovik je ka beštija nikad zadovojan a i nebi tija čakod zaudobit a ne neotat i eto ti pegule. Moran sist za ovu makinjetu i notavat a k oče se svega sitit.
Znan da če niki grintavci odma skočit sa svojin optužbaman jerbo se uvik bojidu oštrega jezika i napast me iz svi kaluni. Ma ja se ne bojin i gren naprid.…
Bila sam kod mojih kumova na kirvaju baš na Svetog Iliju. Pita me njihov prijatelj Zvona iz Adžamovaca:
Na blagdan Sveta Tri Kralja
(„..I duboko me smiri pjesma, možda jedina, mog nekada učitelja, velikog filozofa i teologa, a mlad je umro – kao Isus, u 33. godini života. Bio je to franjevac, Bonaventura Ćuk (+1941.) Po njemu su mi nadjenuli ime(…)“ fra Bonaventura Duda)… 
Berlin/ Kad se tamo sredinom devedesetih, priključih crkvenom zboru Hrvatske katoličke misije u Berlinu, kojeg je tada vodila časna sestra Fabiola Bobaš, neki od pjevača bijahu mu članovi već i više decenija, od početka gastarbajterske hrvatske priče u Njemačkoj koja počinje masovnim dolascima s kraja šezdesetih.