Za srce i dušu

Joso Špionjak
Das Heulen des Windes hört nicht auf,
die Sawe fließt zu ihrem Ziel,
die Weltgeschichte folgt ihrem Lauf,
während die Träne zum Boden fiel.

Es winken fleißig die Kinderhände
und Mutter ruft: Schreibe uns oft!
Ist es ein Anfang oder das Ende?
Warum kommt es anders als man hofft?…

više

Jacques Prevert

Sjeti se Barbara
Bez prestanka je kišilo nad Brestom toga dana
A ti si hodala nasmijana
Rascvjetana očarana pokapana
Pod kišom
Sjeti se Barbara
Bez prestanka je kišilo nad Brestom
A ja sam te sreo u ulici Sijama
Smiješila si se…

više

Joso Špionjak
Ist Geschichte stehen geblieben,
wie der heißen Tage Luft,
gnadenlos  umgetrieben,
bis zum Eingang dunkler Gruft?

In der Heimat der Gedichte,
lebt Gedanke, scheues Reh,
wird die Welt aufrichten –
dieser Zustand tut ihm weh.…

više

Federico Garcia Lorca

I, kad na rijeku ju povedoh,
vjerujući djevojka je,
al’ imala je ona muža.
Bilo je na Jakovljevo
i kao po dogovoru
ferali se pogasiše,
a cvrčci oglasiše.
Na posljednjim uglovima
dotakoh joj grudi snene
i namah se rascvjetaše…

više

Napisao: Arsen Dedić

Ne daj se Ines, ne daj se godinama moja Ines.
Drukčijim pokretima i navikama,
jer još ti je soba topla, prijatan raspored
i rijetki predmeti…
Imala si više ukusa od mene
tvoja soba… divota
Gazdarica ti je u bolnici
uvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama, po poklonima,…

više

tekst i foto: Sonja Breljak
Berlin/ Radni je dan u Berlinu. Dug, radni dan, u kojemu se susrećem i s ovozemaljskim problemima prognanih, izbjeglih, siromašnih, uplašenih …onima u potrazi za skloništem, domom, zaklonom …toplim životnim zagrljajem. Neke ljude život ne miluje, ne daruje, ne mazi… Ja zagrljaj na kraju dana, na blagdan Velike Gospe, potražih i nađoh u mislima na Njeno djelo. Kako je Sina rodila i do kraja ga pratila …muku mu gledala, pogledom hrabrila. Majka …Isusova …naša Majka! O njenoj jednostavnosti i duhovnoj veličini … dvije -tri ljudske …pjesme će reći.…

više

piše: Ivek Milčec
Lepa si, lepa
domajo naša,
ličeka črlenih
kak slavonska snaša.
Na Griču bregu
Zagreb stoji,
navek ostal bu beli,
nikog se on ne boji.…

više

Iz “Ježeve kućice”
napisao: Branko Ćopić
Diže se Ježić, oči mu sjaje,
gostima čudnim odgovor daje:
-Ma kakav bio moj rodni prag,
on mi je ipak mio i drag.
Prost je i skroman, ali je moj,
tu sam slobodan i gazda svoj.
Vrijedan sam, radim bavim se lovom
i mirno živim pod svojim krovom.
To samo hulje, nosi ih vrag,…

više

Iz “Ježeve kućice”
Napisao Branko Ćopić
Medvjed i svinja i s njima vuja
grmnuše gromko prava oluja:
-Budalo ježu, bodljivi soju,
zar tako cijeniš straćaru svoju?!
Koliba tvoja prava je baba,
krov ti je truo, prostirka slaba.
Štenara to je, tijesna i gluha,
sigurno u njoj imaš i buha!…

više

Iz “Ježeve kućice”
napisao: Branko Ćopić
Svi jure složno ka cilju svom,
kuda god prođu-prasak i lom!
Pristigli ježa, glede: on stade
kraj neke stare bukove klade.
Pod kladom rupa, tamna i gluha,
prostirka u njoj od lišća suha.
Tu Ježić uđe, pliva u sreći,
šušti i pipa gdje li će leći.
Namjesti krevet, od pedlja duži,…

više