Dubravka Borić

Dubravka Borić
Veštit na rige.
Leruoj uz krožuncin.
Klobuk od pana.
U ruki bagulin.

Proćakulat grie
uz more, u repor.
Kad me prid skulon vidi,
jabuku mi je do.…

više

Dubravka Borić
Ćere je sele.
kunkun non splele.
Stavile oćole.
Oficij dole.

Katridu
zagungulale.
„Krajicu“
nasmijale.…

više

Dubravka Borić
Obloci, ča nebon burdižote,
skup’te mi se navr’ brda žiedna.
Do težoka Ivana mi svrolte.

Darujte mu dvo-tri dažja,
da maslini ne osuši cviće.
Od introde da mu bude sriće.…

više

Dubravka Borić
Di letiš,galebe?
Po muoru išken ribice.

A ti, ribo, di ćeš?
Plivon bržije, da me galeb ne ćapo.

A ti , muore?
Mene ne pitoj! Vidiš da se igron srebruon,
da kaiće i brodiće gungulon.…

više

Dubravka Borić
Po tri- četiri modre crte
pritvorile se u lava,
po juridu tutafuorca
priko mora, do drugega kraja.

Priskočedu škrape,
oblijedu rive,
ričedu, urličedu,
podižedu grive.…

više

Dubravka Borić
Bura konol mete
od Duboc do Broča.
Prid metluon non dimi,dimi,
ko iz velega fumora.

Neka svak zno,neka svak vidi,
ko nojboje mete,
ko iz metlie tutafuorcu doje,
a ne gledo na perikule i šćete.…

više

Dubravka Borić
Bura, bura,
čisto žena,
raspletena,
umivena.

Izmela je dvuore,
pute i putiće,
izmomila vole:
sve rive obli’će.…

više

Dubravka Borić
Po kuogulima
zoruon,
u petrodu,
u goru,
na vapuor.

Po kuogulima,
u skulu,
na misu,…

više

Dubravka Borić
Na dlanu mi
jedna
noronča.

Iz njie višta
betežnega
storca.…

više

Dubravka Borić
Kopala,
kopala,
motičica.

Skakutala,
doskakutala
tičica,

po š’ črvon u kjunu…

više