Sven Adam Ewin

Sven Adam Ewin

ptice lete natraške
kamen pada uvis
rijeka se vraća izvoru
pogreb se pretvara u svatove
sunce izlazi navečer
čak se i globus preokrene…

više

Sven Adam Ewin

U sveto doba ljubavi nepoznate,
Bila si proza. Bila si poezija.
Dvorište… Kuća… Sve je sličilo na te.
Jablan. Kobila. Cesta. Raonik. Zmija.
.…

više

Sven Adam Ewin

Kako je dobra naša majčica Zemlja.
Moru spušta oseku. Podiže plimu.
Meka. Podatna. Slatka… Vruća ko žemlja.
(Ovo mi zadnje dobro dođe za rimu!)

.…

više

Sven Adam Ewin

Prije nego će biti da bude bilo,
Bit će da bude bilo da neće biti,
Sve ono što se u SADA posve skrilo,
Da bi se SUTRA uopće moglo zbiti.…

više

Sven Adam Ewin

Velika Zemljo, golema kućo naša,
Ljudima ti si posljednje utočište,
Kakve im otrovne zmije sikću iz šaša
Pa da, ko ludi konji, od straha njište?
.…

više

Sven Adam Ewin

Spušta se večer. Sunce više ne žari.
Gospod je priveo ljude k Zadnjem Danu.
Pita ih, što bi koji (od zemnih stvari)
Rado ponio sobom. Na „onu stranu“.

.…

više

Sven Adam Ewin

Jutros me nešto srce stišće,
Izađem na zrak… Istog trena,
Na mojoj stazi mrtvo lišće!
Gazim kroz lišće do koljena.
.…

više

Sven Adam Ewin

Nikada nećeš biti to što si bio.
Pusti malim greškama neka se traže.
Obraz poprima rumen, a ne bi smio,
No nema drugog načina da te slaže.…

više

Sven Adam Ewin
tako se bojim
k meni se svij
nogama svojim
noge mi zgrij

.…

više

Iz naše arhive/ objavljeno 18.02.2018.

Sven Adam Ewin
Igra se dijete, jer je igra sámā
I bocne se na čarobno vreteno.
(Pa stiska zube… Pa je u suzama…)
Igra se, al’ već je polusneno…

I zaspe Dijete, a Čovjek ide dalje
I čini što je u životu nužno:
Lakta se. Grize. Pokazuje ralje.
Jer život igra i grubo i ružno.…

više