PRIJE SNA

Miljenka Koštro

Umor polako ulazi u kosti
Ruke i lice sam oprala sapunom i vodom
U vazi na pola uveli cvjetovi ruže
Na kuhinjskom stolu tanjur i vilica
Ne ide im se u sudoper
Ni meni do sudopera…

više

PITAŠ ME, DIJETE…

piše: Miljenka Koštro

Dan se slegao. Sunce otpuzalo zapadu. Ja zagledana u ovaj trenutak, u ovaj odlazeći dan, u sutra, u nedogled… Ne znam jesam li više zagledana očima ili srcem?

Razmišljam: Dlanovi čovjeka brišu suze, grle, iščekuju svitanje, zaustavljaju nasilje… Sve već poznato. No, dlanovi čovjeka pune škrinju boli, trgaju …

više

ZAŠTO SAM ZAMRZILA OGLEDALA

piše: Miljenka Koštro

Čula sam oglas preko lokalnog radija. Traže mladu, sposobnu djevojku za rad u trgovini odjeće, u samom centru grada. Učinilo mi se privlačnim. Porazgovarala sam sa svojom bolesnom majkom koja me ohrabrila: – Marta, ti to možeš.

Novac nam je nužan, jer živimo u davno sagrađenoj i oronuloj kući, na rubu grada, od socijalne pomoći.…

više