događaji, vijesti, najave i aktivnosti Hrvata u Berlinu
ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo
Nadan se štioci moji da će te se sitit ovega čovika ča ga spominjen u naslovu, jerbo san ga barenko dva puta spominja u mojin štorijaman iz malega mista.
Dunkve bilo je vako: U naše lipo i šesno malo misto Gradac u Makarsko primorje, žive jedan, po svomen životu, jako interesantan i osebujni čovik …pivač, ribolovac, bivši Galeb i da sve ne spominjen, jerbo bi se mogle otvorit nikiman i jute rane…
Marijan Gubina: “260 dana”
Mlađi mršaviji momak hvata me za ruku i kreće van kanala, a moje noge samo ga prate. Izašli smo iz kanala i sjeli uz rub ceste. Zagrlivši me reče:
-E, maleni, sve će biti dobro! Nisi ti ništa napravio. Kako se zoveš?
Mucavim glasom izgovaram:
-Mavijan.
I bez šokova imao sam problem s izgovaranjem slova r.…
ČUKINE PRIČE
piše: Jacky, alias Čuko
Draga moja teta Sonja svašta sam ja s tobom i s mojim ludim gazdom već doživio, ali sad ste prevršili svaku mjeru. Sad ćeš ti reći …pa što smo učinili Čuko …što ti je čovječe božji? Možda ćeš reći …što ti je psu božji, ali u to sumnjam.
Vi ste se draga moja teta Sonja, bez mojega znanja, obratili Njemu! Našem dragom, jedinom i voljenom Predsjedniku, čika Ivi.
I da ste se obratili kako se Našem Predsjedniku treba obraćati…
ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo
Ma stalno se mislin ća bi napisa za pozdravit se sa liton i litnjin kartolinama o barufi i zajebancij.
Jo judi moji ča se sve liti ne događa to čovik nemore ni dok spi usnit i palo me napamet da van na kartu zabilužin neke sitne barufe. U mala mista na moru uvik jema ribari i ribarščine ma ni ništa za čudit se ako i ženske gredu na ribe oliti na lignje …samo je čudno ako odu sa šešulon o dva metra nji dvi i to na stara raspadajuća vesla.
Kako mi je žena bolesna ako ne gre na ribe, a još više ako ne…
Marijan Gubina: “260 dana”
I eto nas pred mojom osnovnom školom koja ne sliči na sebe. Umjesto mase djece, sada je tu masa odraslih ljudi, puno vozila …kao u filmu. U holu je velika gužva, puno stolova prepunih stvari: uniformi, municije, konzervi i pokoje hrpice oružja.
Mene nitko ne doživljava. Tu i tamo me netko pogleda, pripazi da me ne pogura, no ja sam ionako vodio računa da nikom ne smetam. A onda u jednom trenutku prilazi neobrijani muškarac…
.piše: Sandra Marelja Muić
-Zna san ja, …mudrica je ona oduvik bila… promrmlja Mate sa Benstonom mekim u ustima …minjala ih je, ka boju za kosu …sve dok nije naišla na budaletinu.
Ankica je hantirala u kuhinji nad predimenzionalnim loncem za sarmu, a kiselina koja je isparavala iz dotičnog se zadržala kat niže kod krezubog osmijeha
-Sad mu je rodila sina i boli je neka stvar više za ičin, oni tutle će ju na rukaman nosit… Sa Benstona mekog se otkotrlja…
ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo
Malo san luta po mojoj glavurdi i tražija jema li čagod za izvuč vanka i ukrest o zaborava …i bogami mi je izletilo jedno ime ka metak …Bože Vuletić iz Tijarice, a u Berlinu dugogodišnji ugostitej …gastarbajter.
E sad će puno nji reč …a kakve on ka vlaj jema veze sa moren i štorijan o moru. Jema, jema …jerbo je ti čovik ugostitej u Berlinu i rekli su mi da jema lipi restoran kojemu je nadija ime DALMACIJA. Eto jeste vidili da ja jeman prav pisat o temu…
Iseljeničke priče
piše: Drago Oršić
Tko je živio i radio u Njemačkoj, sreo se je sigurno sa njihovom uzrečicom: jedan puta … uvijek ….
Oni tako za neku marku automobila, često znaju reći, na pr. einmal Audi …immer Audi. Tu uzrečicu upotrebljavaju, po mome mišljenju vrlo rado i u svakoj mogućoj prilici. Sjetio sam se toga, jer trenutno je u Njemačkoj integracija stranaca u njemačko društvo neprikosnovena tema, koju rado rabe, iako se primjeri koje ću navesti, nikako ne uklapaju u njihovu…
ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo
Možda će kokod reć evoga na u rubriku štorije iz malega mista notaje štoriju iz velega mista. Je bogami tako je štioci moji ma da ova štorija ne zavridi da se napiše oli mislite da bi ja gubija moje vrime na pizdarije.
Dunkve nemore čovik sa svin u životu bit zadovojan pa tako i sa samin životon. Cili život živeš radiš i skupjaš ka mrav vridno oko sebe jude poštene vridne pametne i pritvaraš ji u svoje…
Sanjine priče
piše: Sanja Pilić
Bila jednom jedna kraljevna. A ta kraljevna bila sam ja. Samo nitko nije kužio jer sam stanovala u neboderu na šesnaestom katu. I morala sam ići u školu. A tata je pomalo cugao. Izgledala sam neuredno, bila sam prilično tužna.
Sanjarila sam o svome kraljevstvu. Nekoć sam imala dvorjane i svirala lutnju, zatim trčala u dugačkoj suknji po proplancima, a matematiku me podučavao gospodin Klarens. I živjela sam mirno i sretno. Tata bi me nježno ljubio prije spavanja, mama…