Djoko Erić
Kad ne bih imao ime
bio bih kao livadska trava
nicao u proljeće, cvjetao u ljeto
sušio se u jesen, a u zimu
sklanjao se u zemlju
i tako sve od početka
kad ne bih imao ime
ne bi mi ništa značili
slava i bogatstvo
odrekao bih se tamjana i zlata
samo ne bih mirisa
kad ne bih imao ime
bio bih slobodan
ne bi me mogli okovati
ni u jednu definiciju
kad ne bih imao imena
ne bi mi mogli reći
da sam bolestan, pokvaren i lud
i osuditi me nevinog ne bi mogli
kad ne bih imao imena
niko mi ne bi rekao
ti si od Nikogovića, tih i tih
kad ne bih imao imena
niko ne bi oplakivao moju smrt
a to je kao da nisi ni umro
zapravo, bio bih besmrtan
kad ne bih imao imena