LOV NA TURISTE

Iz bilježnice Robija K.
piše: Viktor Ivančić

Ispred kuće od mog dida na Šolti je velika tabla. Na tabli je naslikano plavo more i žuta plaža.
Na plaži piše: “Tako lepa, tako blizu!” Mi obitelj smo sidili u dvoru od didine kuće. Tata i dida su drmali po malu travaricu i pričali su kako je život ukurcu. Plus su ćokali sa pijatića na stolu malo pancete i narezanih pomidora. Onda je mama povirila iza kuće i rekla je: “Eno se neko penje uza skale, jebate! Turisti!” Tata i dida su skočili se od stola i rekli su: “Turisti?! Na bava kua?”
Onda su u dvor došli jedan barba i jedna teta sa dvojicom pizdunčića. Dida je njih pitao: “Jeste vi došli vidit za aparpmane?” Barba je rekao: “Jesmo!” Dida je rekao: “Sidite, sidite, saćemo popit po bićerin travarice i sve se dogovorit!” Barba i teta su sili za stol. Pizdunčići su sili na zidić i gledali su u mene sa blagom vunom. To je zato šta ja imam kilersku tetuažu sa mrtvačkom na ramenu. Mama je donila na stol travaricu i pijatić sa suvim smokvama i bajamima.

Onda je barba didi rekao: “Čuli smo da imate poseban popust za turiste iz Srbije?” Dida je rekao: “Imamo!” Barba je pitao: “Pa koliki je?” Dida je rekao: “Dvajs posto!” Barba je pitao: “I koliko onda dođe cena apartmana za porodicu sa dvoje dece?” Dida je rekao: “Inače je cjena aparpmana pedes eura! Znači sa popustom ispadne četrdes!” Onda je teta uletila: “A kakvi su vam apartmani? Jesu lepi?” Mama je njoj rekla: “Famoooozni, gospođo! Imate sa ponistre genijalni pogled na masline, na more i priko na Čiovo!”

Onda je barba opet dida pitao: “A za koga je cena od pedeset evra?” Dida je rekao:

“Za Njemce, Taljane, Čehe… za sve druge!” Barba je rekao: “Znači, samo za Srbe četrdeset?” Dida je rekao: “Je, je, specijalni popust!” Barba je rekao: “Ali ovde, koliko ja vidim, ove godine nema ni Nemaca, ni Talijana, ni Čeha…” Dida je dignijo livu ombrvu i pitao je: “Šta sa tim oćeš reć?” Barba je rekao: “Oću da kažem da ovde nema nikog drugog osim Srba!” Dida je rekao: “A je, malo je sezona išla u pizdu materinu, da prostiš! Teška su vrimena, jebe nas svjecka kriza…”
Onda je barba pitao: “Znam, al kako možete da odredite cenu prema nekome koga nema?” Didi je uletila lakša zbunjoza. On je rekao: “Šta to ima veze? Zašto ne bi moga?” Barba je rekao: “Pa ako nekog nema, onda može cena apartmana za njega da bude pedeset evra, ili sto evra, ili hiljadu evra, sasvim svejedno! Pošto je konačni saldo nula, razumeš?” Dida je rekao: “Šta si ti, neki matematičar, jebate led? Jel ti to meni nešto poručivaš u šiframa?” Barba je rekao: “Oću da kažem, ako je cena za nas četrdeset evra, onda ne mora da se govori da je to popust samo za nas, pošto i nema nikog drugog osim nas, razumeš? To je prosto ta cena!” Dida je zamahnijo kažimprstom i nakeserijo se: “Jesi, jesi, vidim ja da si ti matematičar! Oš mi sad možda počet crtat dijagrame i grafikone? Ili rješavat razlomke, a?”

Barba je rekao: “Ma neću, bre, samo konstatujem! Znači regularna cena apartmana je četrdeset evra! Jesam dobro razumeo?” Dida je rekao: “Jesi, razumija si! To ti govorim cilo vrime!” Barba je pitao: “A šta ćemo onda sa popustom za turiste iz Srbije?” Didu je spičila tupaja. On je piljio u barbu sa nekuženjem. Onda je on pitao: “Kakvim popustom?” Barba je rekao: “Pa rekao si da je za turiste iz Srbije popust dvadeset odsto!”
Dida je dignijo obe ombrve i rekao je: “Aaaaaaaa… sad sam te tek ubra, mišu! Ti bi ustvari tija da ti ja na ovih četrdes eura dam popust od dvajs posto, jel tako?” Barba je rekao: “Pa, mislim, ako je takva praksa…” Dida je rekao: “A već sam ti skinijo sa pedes na četrdes!” Barba je rekao: “Ne, ne, zaključili smo da je četrdeset regularna cena!” Dida je rekao: “Kako je regularna ako Taljanima dajem za pedes?” Barba je rekao: “Ali nema Talijana, pa znači da ne može biti ni te cene! Razumeš? Sve je logično!” Dida je zamahnijo kažimprstom i rekao je: “Je, je, ti si neki matematičar i aritmetičar, vidim ja! Prcaš me sa brojevima i postocima!” Barba je rekao: “Ma nisam, bre, samo pokušavam da racionalizujem stvar i nađem neku logiku…”

Dida je najprvo malo češkao se po glavuši ispod francuzice. Onda je on drmnijo jedan guc travarice iz bićerina. Onda je on nagnijo se prema barbi i rekao je: “Dobro, ovako ćemo! Ako se ti meni sad lipo ispričaš za Vukovar i Dubrovnik, ja ću tebi smanjit cjenu aparpmana sa četrdes na trieset! Jel pošteno?” U dvoru je uletila tišinčina. Barba i teta su gledali u dida sa raskobečenim očima. Onda je barba rekao: “Kako to misliš, čoveče?” Dida je rekao: “Lipo mislim! Prelazimo sa matematike na povjest! Ako mi se sad ovdi ispričaš za sve šta ste nam napravili u Vukovaru i Dubrovniku, imaš apartman za trieset eura! Okej?” Barba je piljio didi drito u oči. Dida je isto piljio njemu. Onda je barba rekao: “Pa dobro, evo, ispričavam se!” Dida je okrenijo se prema teti i pitao je: “A vi gospođo?” Teta je rekla: “I ja se ispričavam!” Dida je klimnijo glavom. Onda je on rekao: “Okej, to je u redu… Al evo, kad ste se vi meni ispričali, onda se i ja vama ispričavam za sve šta smo vam napravili u Lori i Pakračkoj Poljani!” Tu je barbi uletijo ošamut. On je pitao: “Šta sad to znači?” Dida je rekao: “Znači da ostaje četrdes eura!”