BILIZMA I MOJ ZET JERE

ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo
Jema san jednega zeta, muža o moje rodice Nine rođene Franičević a udane Juras i to za tega moga zeta fetivoga Šibenčanina.
Ti moj zet je bi čudo o ribara. Čuvik koji je zna sve o ribama i ribarščini …kako na more tako i na riki Neretvi, jerbo mu je žena iz Opuzena i tamo je na opuzenskoj rivi čini čuda. Kad bi Neretva zamutila u ranu jesen onda bi se sa rive na tunju lovili cipli a bilizme su parale površinu rike ka najbrži gliseri u lovu na jadne ciple.

Sićan se dobro da je ti moj zet radi pomor o cipli na rivi u Opuzenu a drugi slabo oli ništa. Ma o tin danima lova na ciple spjegat ću van drugi put jerbo je ovo štorija o moru i bilizmi u režiji moga pokojnoga zeta Jere. Ti moj dragi zet je bi general među podoficirima u Pločama di je bi na službi a bome je u Ploče i živija.

Jema je jednu lipu drvenu gajetu o niki 7-8 metri sa kojon je čini pomor o riba u more. Uvik je sa mora dolazi sa najmanje 10 kili ribe i to kakve ribe. Ni tu bilo sitniša oli nedaj bože kakve mišance za učinit brudet to je uvik bila lipa velika riba za prodat po gostionama oko Ploča koje su sve redovno u moga Jere naručivale ribu.

Ma kako san ja onda živija u Splitu, ritko san kad moga s njin na more. I onda jedan put u po devetoga miseca …ja svratin u Ploče do njega a on ka iz topa: -ajde Jadro smenon na more gremo na bilizme.

Iako san se bi iznebušija …odma san prista, ma niman robu za prisvuć se …govorin ja momen Jeri, a on mi da svoj niki vojni kombinezon i partimo nas dva na more u kanal prema Trpnju.

Ni onda bilo varalic vengo, si nataka škušu oli lokardu pa i šnjura i panula …pa ća bude.

Vozili smo deboto dvi ure u krug …i ja več štuf grintan, a mojn Jere se obrecne -muć ili plivaj do u kraj biće ribe neboj se!

U tomen njegovomen brobu bile su neke plastične kante od 20 litri i na svakoj namotan tanki konop o 6-7 milimetri a koliko se spominjen …bilo i je 6 oli 7. Odjednon moj Jere ka iz puške: -Evo je! …i drekne: -Pazi da se kante ne izmišaju kad počne vuč.

Ma ća će vuć …mislin se ja u sebi …kad ono ko iz puške netegne se konop i sa motovila se počne odmotavat neki 100 metri …pa onda jedna kanta …pa opet 30 metri konopa …pa druga i tako dok nisu sve odletile u more …a meni su sve bedre bile modre od udarac kanta pri izlitanju u more.

Kad su sve kante otišle u more …zatega se glavni konop koji je bi vezan za bitvu na provi i ništo je počelo potizat brod, ma još kako odili smo brže nego sa Jerinin motoron.

Pitan ja moga Jeru …an a ča nas to potiže, a on kroz smij …vidit češ kad se izmori samo se nemoj pripast!

Pičimo mi prema Crkvicama na Pelješcu pa deboto tri kvarta o ure i onda polako kalava brzina. Nije više ni konop nategnut a moj Jere govori: -Ajde cukunu jedan potiži ribu u brod!

Potižen ja …ma bogami se ono ispod mora još bori ..ma nejako …i poslin 15-20 minuti izvučemo mi beštiju vanka mora u kajić.

Gospe moja bilo je ča i vidit …Bilizma skoro o metra i po i nako ,naoko priko 30 kili. Meni srce skoro izletilo vanka …osta san bez zraka, a kako san zinija moga mi je galeb ulet u justa vas san se infeta gledajući u tu beštiju.

Kad smo se vratili u Ploče …skupila se jarpa svita …niko nikad nije vidija toliku bilizmu …bilo je u njoj drito 37 kili. Smijulji se moj zet i zajebaje me …an jesi se usra o straja …a ja nako pun sebe …nisan ma me isto drago če san bi s tebon danas na more kačemo opet.

Malo san u uvodu zaboravija reč da me je otac tega moga zeta 1962 učija lovit na tunju ispo sebe …i prva lipa riba ča san je ulovi bila je jedna velika škuša.

Eto moj dragi Jere je umra …jako me žaj ma još me više ža ča njegov sin Edi nije ni ćaći do kolina vengo uopće ne gre na ribe. Eto sad mi je duša namistu …jerbo san opisa moga zeta i njegovu ribarščinu, živi i veseli bili pozdravja vas vaš morski čovik Šangarelo.