TO JE NAMA NAŠA BORBA DALA

CRTICE IZ ŽIVOTA
piše: Mirela Bajlović Marasović
Stojim na blagajni …čekam red. U jednoj ruci mi dijete, šal, kapa, rukavice, igračke u drugoj namirnice za ručak …ispred mene starija gospođu udavi jadnu prodavačicu …dušu joj satra.
Ova jadnica skoro u suzama …jer već gospođa u redu iza mene viče:
-Hoće’l to tamo …zar ću ovdje penziju dočekat?!
Pomislih …o jaka će ti biti, gdje god je dočekala!
Ipak šutim, pribrana …gongula s gospođom davež ne uzima kraja …prodavačica vidno izluđena …konačno kasira i moje stvari …vadim karticu, dajem ju prodavačici.
ODBIJENA!!! Jutarnja šetnja se lagano pretvara u igru živaca …provlači ju opet …i opet i opet …odbijenaaa!!!
Luda ja, ludi ljudi, a prodavačicu neću ni spominjati. Moja Maša vrišti kao da ju kolju …ne ušućuje! Plaćam dio gotovinom, dio vraćam …ostali kupci mi pušu za vrat, a ja molim Boga da ne popizdim. Nema razloga zbog kojeg bi mi kartica bila odbijena …uputim se u banku!
Opet red …kao da će sudnji dan ljudi se naguravaju, kašlju jedni drugima u lice …kišu i šmrcaju. Dođem na red, objašnjavam zbog čega sam tu …čekam pametno objašnjenje, čekam da mi kažu:
-Greška u sustavu! Problem mreže! …kad ono čujem:
-Blokirala Vas Fina!
-Ma koja jeben Fina?! Zašto me blokirala?! …ništa oni ne znaju …moram u Finu!
Igra živaca dolazi do točke usijanja. Mašu kopčam u auto sjedalicu, zatim uvaljujem preogromna kolica u premalo auto …znoj me oblijeva kao da je +40 C vani, a ne 13stupnjeva …stižem konačno i u Finu …izluđena …ona prodavačica je bila mila majka.
Raspitujem se…gdje? što? kako? Uputiše me na drugi kat, na novi ODJEL ZA BLOKADE!!!
-Što je to?! Od kad imamo odjel za blokade?! Maša mi zaspala na rukama …divota …teško dijete …naraslo…
Popeh se na drugi kat, uspuhala se …nema lifta, nema rampe. Što bi netko s kolicima radio na FINI?!
Guram vrata, ulazim …imala sam što i vidjeti …neću pretjerivati …u prostoriji je bilo više ljudi nego na Kalelargi …blokirani …žene na šalterima …sivih lica, izmoždene…
Stekneš dojma da ako je bilo što, ali bilo što upitaš …da će preskočiti ono staklo i u tren oka ti iščupat glavu sa ramena… Ali svi djelatnici naših javnih uprava…su ljubazni na ovaj način …tako da aždaja za šalterom nije nikakva novost… Proguram se kroz masu…dočepam se onog naslona na šalteru…i ljubazno, najljubaznije i najsmirenije što je moguće kažem:
-Uputili su me k vama, navodno mi je blokiran račun?…
Ljubazna gospođa Aždaja:
-Da je navodno blokiran, ne bi Vas nitko uputio na ovaj odjel?! Razumijete?! Dajte mi OIB, osobnu iskaznicu ili JMBG!
Kopam jednom rukom po torbi …ne snalazim se od pustih drangulija …sve ispada van …kovanice mi bježe po podu…
Maša se vidno buni, jer joj više nije udobno popodnevno drijemanje na mojim rukama …u tom trenu mi zvoni i prokleti mobitel …kao da to nije dosta, oglasi se i gospođa Aždaja, glasom kao da joj je u grlu zapeo urlik:
-Jeste li već jednom?! Ljudi čekaju!!!
I tad mi puče film …i ne uspjeh se pribrati …i pitam histerično:
-Ma koji jebeni ljudi mene čekaju …koga su dosad čekali?! …okrećem se onima iza sebe, ispričavam se …no kao da su se oduševili mojim ispadom …vraćam se na gospođu Aždaju:
-Samo sam Vas molila obrazloženje proklete blokade …a Vama se ne da pričekati ni sekundu dok Vam izvadim jebene dokumente!!!
Gospođa Aždaja …šuti …čeka …uzme dokumente …kucka nervozno, kašljuca …i kaže pobjedonosno:
-Gospođice …ehm …gospođo blokirao Vas je HRT!
-Kad, zbog čega i na koji iznos?
-Pa to bi Vi trebali znati!

-Da znam, zar mislite da bih ovo prijepodne provodila s Vama na Fini?!
-Blokirao Vas je na iznos od 530 kuna …a to su dugovi i kamate koje niste podmirili 2005.godine! …prevrće očima
-Morate napraviti zaštićeni račun, pa u banku …pa…
-Ma ne želim nikakav zaštićeni račun, želim znati što je to…platit ću i amen!
Tutne mi formular u ruke i kaže sljedećem: Izvolite!
Gledam formular, ništa mi nije jasno, piše ovršenik, ovršitelj …zaštićena sredstva …what the fuck?!..
Naglo se preberem …razbistrim misli …spustim, u međuvremenu budnu Mašu na jednu od sjedalica, okrenem se Aždaji …kad tamo stoji jedan čovjek …na rubu živčanog sloma …urliče…
-Kakva je ovo pljačka naroda?! Ovo je zastrašivanje… Pomutnja… Kriminal …tko je taj koji je dozvolio da se ljudima bez prethodnih najava, upozorenja, opomena blokiraju sredstva na računima?! Dijete mi je bolesno, leži u fibri u bolnici na infuziji, a ja nemam ni za banane…Zar je ovo država za koju sam dao svoju mladost …za koju sam se krvavo borio …ne dobivam ja mirovinu…nego invalidninu …diže majicu, potkošulju, ožiljke ne može prekriti, sakriti …tu su …vidljivi …ne blijede …izrešetalo me kao švicarski sir!!!
Gospođa Aždaja u šoku …znamo mi da ona nije kriva …smiruje gospodina …njemu glas puca, bori se sa suzama …ali tu mu moja Maša uskače u pomoć …ona jeca umjesto njega …i njemu gospođa daje isti formular …dolazi i zaštitar …nitko ne diše …spominje gospodin -nepravomoćnu ovrhu računa …zastare i neljudskost, kulturu da nekoga obavijestiš, ako ćeš mu uzeti kruh iz usta
Stane gospodin kraj mene …ruke mu se tresu …ne može funkcionirati …kao paraliziran.
Uzmem mu formular iz ruke …zajedno ćemo ga popuniti …zajedno je sve lakše…u rubriku zaštićena sredstva trebam ja upisati porodiljna naknada, a on treba napisati MORH …ne zna adresu…
-Potrebna nam je i adresa!
Ja u ovakvim situacijama pakosna …inatna …grozna mana …odlučim ne napisati adresu …ali spremna za borbu zbog te iste jebene, u svemu tako nebitne adrese, on me gleda …spominje opet banane…
Umirujem ga, kažem:
-Jedan je jedini MORH …nema drugih MORH-ova, a nemate ni drugih primanja.
-Kod nas očito ima i drugih MORH-ova …jedan za njih, a drugi za nas!...
-I što MORAMO sad? …pita on …zajedno je lakše …gospođa Aždaja zadubljeno tipka …nije ni njoj lako …ne čuje.
Dođe ZAŠTITAR …pita je li možda ON MOŽE POMOĆI …tu je stalno i već zna postupak …zna on kako je to kad nisi iza šaltera …zna kako je pripadati unutar Republike Hrvatske drugoj Republici Rvackoj …onoj gdje nema onih iza šaltera…
Pojasni nam čovjek sve lijepo i smireno, ljubazno i pomalo suosjećajno …i njemu se to dogodilo …oko njega još ljudi …slušaju ono što su trebali čuti na jebenom šalteru …i odradi čovjek stojeći. Radi za 2500kn posao osobe koja sjedi i radi za 5000kn…
Moj problem se brzo riješio, no problem gospodina sa šaltera je dublji …grublji i bolniji…
Kako bi bilo predivno da nas je netko samo obavijestio …i ako smo krivi, platit ćemo, trebamo platiti, ali ne ovako …na ovaj podli način …tko su ti koji se tako igraju s nama …kao da smo pijuni na šahovskoj ploči?!