LUBINI I KOMARČE U JARUNU

 ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo
Ne bi tija da ispaden dosadan jerbo puno pišen o momen prijateju Mačku, ma moran jerbo je ti moj prijatej vječni izvor berekinadi i zajebancij iako je u guzicu spremija 70 godin.

Ova najnovija barufa se izlegla iz njegova inkubatora u možjaniman prošlega primalića ma san je bi zaudobi ća oće reć zaboravi. Jedno lipo nediljno jutro tamo nigdi o po miseca Marča sidimo nas dva na kafu u jedan štekat lipo okupan suncen i čakulamo kad evo ti ka roketa među nas doleti jedna naša poznanica iz Graca Mačkova miščanka koja deboto cili život žive u Zagreb.

Malo je na svoju ruku a parlativa jon je ka navijena na gramofon i nima botuna di se gasi. Sela ona za naš stol i odma ka na komandu počne nan možjane masirat svojin glupostiman koje su za nju teme o životne važnosti. Gledamo nas dva jedan drugega i vrtimo oćiman ma isto je nemoremo škivat. I kad je malo fermala da uzme arije mi smo je zaskočili i mačak jon postavja pitanje jeli zna da on i ja mislimo zaslanit Jarun i ubacit mlađa o lubini i orade tako da moremo lovit lipu morsku ribu u Jarun a ne samo some štuke klene grgeče i ostale ribe o slake vode.

Blenila ta naša poznanica u Mačka i nako naizust upita a more li se to i kako. Mačak u kojemu su svi vrazi  kažije jon cilu štoriju koju je oti momenat izmisli. Odma u uvodu jon kažije da če nan najveći trošak bit sol ma da smo se opet povezali sa cestarskin poduzečen priko njegove bivše firme Zrinjevac i ono če nan jeftino prodat sol kojon se posipaju ceste zimi a na naman je samo da tu sol privezemo u jedno 50 puti i da u Jarun to prospemo na nekoliko misti ma kako če bit oko 20 tona soli bi li ona nama pomogla to prosipat a mi čemo jon kad Orade i Lubini narestou poklanjat dil od ulovjenoga. Gleda ona mene pa gleda Mačka i ništa jon ni kjaro ma opet zausti a smili se to an, a Mačak ka iz topa ma nima tu problema mi smo sa Bandićen sve notali na kartu i jemamo sve dozvole, malu ribu za bacit u Jarun če nan poklonit jedno ribogojilište a kad riba nareste  ribu če moč svi lovit tunjan i šćapiman samo ne mrižan.

Misli se ta naša prijatejica i digne se pa nan reče da če nan javit jerbo se mora konzultirat sa pametnijin judiman. Kako je došlo lito i mi partili na more do nikidan nismo vidili tu našu prijatejicu i opet ka po pravilu ona nas uvik nađe u niki kafić i prin nego je i sila krene njezina bujica riči nemoreš je bome sve ni pratit. U nika doba pita ona nas a ća je sa soli i Jarunon, a Mačak mi ukrade rić i ka iz topa jon odgovori da nan je bilo fizički teško i da smo našli dva radnika bosanca i platili jin da sol pobacaju u Jarun a da če nan ono ribogojilište dat mlađa ove dane pa čemo pri zime bacivat ribice u Jarun. Poza po ure ča nas je masirala svojin pizdarijan digla se i partila doma a mi smo u miru mogli nastavit pit kafu.

Ma kako o toj našoj prijatejici kruži jedna anegdota moran van je spjegat jerbo bi puka ka čvrčak da je ne objavin. Dunkve ta naša prijatejica a nesmin joj odat ime radi u gradsku upravi i kako je lajava svak je po njoj ovaki i onakvi  i svakoga vriđa jerbo po njkoj niko ne vaja osin nje. Dopizdila je svojon šefici i ova ju upozorila“ Znate kolegice ak ne zavežete jezik bute ostali bez stolca“.

Upravo u te dane ona je tribala partit na dopust a kako poruku šefice nije shvatila ka prijetnju da če izgubit posal vengo bukvalno da če jon niko ukres katrigu za vrime marende je u željezaru kupila 3-4 metra lipe kadene oli ti ga lanca i jedan jači katanac pa kad je završila radni dan a od sutra je na dopust lipo je zamotala kadenu oko katrige i radnega stola i  zakjučala sa katancon uz komentar da vidin ko će mi sad ukrest katrigu.

Eto dragi štioci sve van je ovo živa istina a ća moremo jema nas svakavi bože mi oprosti. Nadan se da čete se barenko malo nasmijat ovoj štoriji pa vas sve lipo pozdravja vaš morski čovik Šangarelo.