piše: Jadran Šantić Šangarelo
Znan da mnogi nisu znali da san učini veliki operacjun i da su mi likari zaminili livo kolino, ma niko još ni ču da san ja te likare zajeba i to kako.
Kako san jema problemi sa livin kolinon odija san na puste vižite da me niko spjega ča ja moran sa tin kolin učinit. Moj veliki prijatej i veliki likar iz Čakovca a i veliki obitejski prijatej me je ka stručan specjališta za RTG i UZ prigleda učini mi nalaze i slike i još me odveja lipo da učinin MR.
Kad san ja sve te puste kartušine pokupija i složija …jeben ti jarca ispalo je ka niki libar. Sa svin tin kartušinan san se naša na vižiti u jednega jako dragega i smišnega likara ortopeda i kad je on sve to prigleda sa pomjon posla me na završno snimanje RTG-a moga kolina pod pritiskon.
Kako san ja to na našoj bolnici Šalata ućini jako brzo vrati san se na vižitu i jema san ča i čut.
Kaže meni ti likar ni dobro jerbo moramo prominit cilo kolino ma kad ti tramak učinimo bit če van puno boje i živit čete lakše i puno kvalitetnije.
A ča mi je ostalo lipo san ka razuman čovik prista zapisa san se za operacjun i napravija ga i tote partije ova štorija.
Dunkve ispada vako da san ja likariman poklonija moje kolino koje je bilo ka o Mamuta staro i o njega nisi moga njanka juvu učinit a oni su bome ka pravi i duševni judi meni ugradili ganjc novo kolino od titana volframa i croma.
Poza operacjuna odma su me poslali na rehabilitaciju u Krapinske toplice ma kako ja jeman problem iz rata sa centron za ravnotežu dok su me vozili sa auton o prve pomoći zapiva san jin sva tri čina opere RIGOLETO.
Sriča da je šofer jema plastičnu vrečicu i spasija auto o grubi vonji a da i ne govorin o onin stvariman ča u toj operi izletu iz štumika.
I kako su me lipo smistili u te toplice počeja san vježbat i vračat nogu u normalu ma i počele se me mučit razne misli i sumnje.
Jedno jutro se ja najden na mulu priko puta Našega malega mista u Gradac di mi je vezan brod. Sidin ja lipo obišeni nog niz rivu i tija bi uč moj brod ma ni to baš lako. Štake sa kojiman se služin lipo stoje pokraj mene ma sa njiman ja nemogu pa nemogu u brod.
Sidin ja tako a priko puta na štekatu se pojavi moj prijatej Mačak koji je doša na bičikleti jerbo ni njega ne služidu noge i počeja je svoju zajebanciju:
-An nemoreš u brod a da ti ja pomognen?
Gledan ja njega i u sebi skrešen sve sa gornjega kata pa kako ču ja dat da me moj prijatej zajebava. Sidin ja i u jedan momenat nemogu virovat niz mul prema meni trčedu moja dva unuka Bruno i Roko. Skoro su se počupali koji če mi pomoč.
Ma kako je Bruno stariji i jači on uzme za potizat konop a Roko če mi dodat štake i ja mogu lupo ulist u moj brod.
Meni se vratila dobra voja i kad san bija u brod gospe moja pojavu se moja pastorka Mirna i njezin lipi muž Matko sa koliciman a u njiman mala Mare isto moja unuka koja ručicama zove …Nono i ja bi u brod.
Meni se duša otvorila i ja nako priko prove na guzici potegnen konop da i i mala Mare uliza u brod jerbo čemo onda bit svi Nono i trije unučadi i ja malu Maru gladin po kosi i jubin je a u nika doba me moja draga žena Boka nježno gurne i uz opasku Jadro nije naša Mare ja san.
Ja se probudin ma nisan bi jut jerbo mi je san bi odličan. Pa zar čovik more više u životu iskat od lipe male dice sboji unuci koji ga vole.
Živi i veseli bili štioci moji pozdravja vas vaš morski čovik Šangarelo.