BRODSKE PRIČE
piše: Emil Cipar
NAPIŠI TO STARI!
Ej, bog stari! Nadam se da nije kasno …ako je …samo reci! Ma ja evo nešto radim, pa …rekoh …da nazovem. Znam da si se vratio …rekla mi Vesna. A i Iliju sam sreo neki dan. Znaš da njemu ništa ne može promaći. Htio sam se i prije javiti, ali …znaš kako je …danas ću, sutra ću …pa nikada. A i Iva mi rekla. Pa kako si mi?
Pogledam na sat na desktopu …00.27, piše. Moj bioritam dopušta u to vrijeme biti budan. Tada pišem, komuniciram s osobama za koje znam da su kao ja. Kreativni dio dana. Njegov poziv nije me jako iznenadio. Da budem iskren …očekivao sam ga. Čudilo me da nije spomenio da smo se vidjeli na sahrani. Drugi su mu skrenuli pažnju na moj boravak u Brodu.
-Ma da! Svi smo se mi nekako izmjenili. Puno onih iz starog društva više nema. Ništa nije kao nekada. Ostaje nas sve manje i manje…
Glas mu postaje nesuguran. Stanke sve duže i duže. Moram preuzeti inicijativu, ali ne znam …smijem li. Znam o čemu želi pričati, kažu mi to bezbrojna nakašljavanja.
-Ma nešto me zajebava grlo. Pušim previše, pa valjda zbog toga. Mor’o bi prestat, al’ …jebiga. Znaš i sam kako je to. Iva mi rekla da i ti još uvjek pušiš.
Aha …tu smo! Prelazimo na pravi razlog poziva. Da je to baš moja naklonost pušenju omogućila …čudno. Ali i pušenje mora bar nekad biti korisno.
-Iva mi rekla da je razgovarala s tobom. Da istina je …u vezi smo. Ponekad napiše, pa ja odgovorim …i tako!
Znao sam da neće tek tako otvoriti dušu. Zanima me njegova priča, ali ne želim inzistirati. Ostajemo na formalnostima, zaključujemo da bi se trebali sresti i popričati. Negdje, nekada …možda. Imam osjećaj da sam nešto učinio krivo. Ivinu priču sam zapisao. Čitam zapisano. Nastavak nije logičan. Više ne mogu učiniti. Rame sam ponudio, ali ne mogu nikoga natjerati da plače na njemu, ako mu do plača nije. Opet telefon.Sat na desktopu pokazuje 1.17.
-Ma daj stari nemoj me zajebavati! Pa šta je bilo? Ma ti si trebao, kao nekada, preuzeti inicijativu, pa znaš njega! Molim te, nazovi ga, natjeraj ga na razgovor. I ti si se promjenio. A ja toliko nade polagala u tebe. Mislila sam da ćeš spasiti stvar. Nazovi ga, molim te …sada! Meni je puno lakše nakon razgovora s tobom. Hoću da i njemu bude. Ma isti je on kao nekada. Ne smije ti biti neugodno. Učini to zbog mene, zbog starih vremena. Ja sam još u Londonu kod unuka. Nazvat ću te sutra, pa mi reci… Ali …ako nije kasno, zvat ću kasnije. Molim te stari!
Nazivam njega. Nisam razmišljao kako ću ga privoliti na razgovor. Pozivam se na razgovor s Ivom.
-Ma da stari, ali nije to tako kako izgleda. Pišemo si mi …razgovaramo, ali čemu to sve? Kome koristi? Htio bih ja razgovarati s tobom, ali ti to nećeš moći shvatiti. Ne shvaćam ja, a kako bi ti mogao. Tako je bilo …i šta sad.
Ne popuštam. Dogovaramo vrijeme za sastanak. Čudi me malo i mjesto i vrijeme. To je jedan kafić na obali. I vrijeme i mjesto su nepovoljni, jer je taj kafić u to doba jako frekventan. Da se na terasi smije pušiti, nije neko opravdanje. Bezbroj je kafića u gradu u kojima je to moguće. Mjesto ima povjesno značenje. Na mjestu gdje je danas kafić i restauracija, proveli smo zajedno dosta vremena. Ali …odlučih tomu ne pridavati značaj.
-Ja ću jednu machiatto, malo dužu. Jesi vidio ovu vrućinu. Jedva sam se dovukao dovde, a stanujem tu …pa znaš …odmah iza stadiona. Da, da u istoj sam kući. Starci umrli …čuo si! A šta radim …ništa. evo ovako… idem malo na pecanje, ali znaš da ja nisam baš za to. Za to se moraš roditi. Ma ulovim …ali nema tu onih kapitalnih …onako, neka bjelica, babuška …pokoji šaran. Prije dvije godine ulovio sam smuđa od jedno kilu i pol …možda dvije. I to je to. Cigaru!? Pa jebote, ti pušiš ove najjeftinije. Ma ja kašljem od svih. Mor’o bih ostavit, al’ onda ne bih ni dolazio ovdje na kavu. Ma nemam baš neko društvo. Neki dan sam sreo Ivu. Umrla mu je žena, a par godina kasnije i sin. A znaš koja je to ljubav bila? E jebiga …šta ćeš.
Ne možeš s neba pa u rebra, a htio bih. Krivo mi zbog svake minute, koju gubimo na savsku faunu, na kašljanje, na… Ali moram mu dati priliku da se ugrije. Kafić je prepun, ali nađosmo pristojno mjesto u kutu. Iva mi rekla da moram ja preuzeti inijativu, jer on neće nikada početi sam od sebe. Kako? Nije odnos među nama, kao prije 40 godina. Druga, nepoznata osoba sjedi mi nasuprot.
–Ma joj …Iva! Stari vjeruj mi …žene to doživljavaju drukčije. Ma dobro nije da mi je bilo svejedno, ali …zajebali smo stvar. Dobro …ja sam zajeb’o, ali tako je moralo biti. Ti to nisi primjetio, ali meni je cijela stvar bila od samog’ početka neugodna. Zajebavali me na treningu, jer me Iva uvjek čekala poslije. Išla i na utakmice. Jednom je skoro istukla sudiju, zato što me istjerao iz igre. Nisam imao slobodnog prostora …razumiješ. I onda …moralo je biti uvjek po njenom. Te večeri poezije …te izložba. Dok je bilo veče društvo išlo to još nekako. Ali vi se razišli i ja ostao sam. Jednom odlučim ići u kino. Bio neki film …mislim da je bio talijanski, nije važno, a ona neće. Kao ne ide joj se u kino …u tome Brodu i imaš samo kino, pa mogli bi ovo …pa mogli bi ono. U meni nešto puklo …ma nećeš ti mene zajebavat’ …ili kino, ili ništa. I bilo ništa. Dva dana kasnije nije me čekala poslije treninga. Znaš kako mi je bilo. Sada kaže da je ipak bila, ali se nije usudila prići. Ponos …taj jebeni ponos. Dobio sam poziv u vojsku. Bio sam u Somboru, kao i ti. I znaš kako je. U podne se dijeli pošta …neki dobiju dva, tri pisma odjednom, a ja …ništa. I tako tjednima. Napišem Vesni. Znaš Vesnu? Ma da …to mi je danas žena. Ona odgovori odmah. I tako malo po malo… a čuo sam da je Iva otišla. Jebiga, oženio sam Vesnu, a šta bi ti drugo napravio. Hoću li još moliti Ivu da se vrati! Neki išli u Libiju, pa otišao i ja. Dalo se dobro zaraditi. Upoznao sam neke ljude, koji su mi kasnije pomogli da otvorim firmu. Maziva i tako to. Ide dosta dobro. To sada sin preuzeo, a ja čuvam unuke. Ma dobro mi je, ne mogu se požaliti.
Znam da bi trebalo biti drukčije, ali ne znam kako skrenuti razgovor. Ovo nije očekivana ispovjed …ovo je predavanje.
Pa dobro …nije baš ono, znaš. Ali jebiga tako je ispalo. Ona meni napisala jednom. Mislio sam da me hoće zajebavati. Piše kako joj je dobro, kako u Australiji imaju kuću, muž dobro zarađuje… Jebote …to me pogodilo. Zaboravila sve …jebote. I kad me čekala poslije treninga i kad smo se za Prvi maj kupali na Savi kod korza. Sve njoj to nije bilo važno, samo neka jebena sreća u nekoj jebenoj Australiji. Ma nećeš. Razjebala si mi život do sada i sada hoćeš ostatak. Ja kažem ženi …spremaj se. Idi frizeru, uredi djecu …idemo kod Foto Milana, slikati se. Pošaljem sliku, napišem nekoliko riječi. Nek vidi da sam i bez nje sretan. Ona piše o svom godišnjem uz roštilj i tako…, a ja opet ženi …spremaj se! Idemo u Rim, Pa iduće godine Pariz, …pa vamo, pa tamo. Nek vidi, kako se sretno živi.
Jednom su prestali s tim. Tada su počeli Ivini pravi jadi. Zanima me, kako je to kod njega bilo.
Pa ništa! Ono …stara umrla, a ona došla na sahranu. Moja stara je uvjek lijepo pričala o njoj. Htio sam joj to reći, nek zna. Sastali smo se i …jebote …kao nekad. Isto ono …znaš. K’o da nam je 18 godina. Evo tamo smo sjedili …za onim stolom. Vidim ja …nema druge, nego karte na stol. Ona jedva dočekala. Riječ po riječ …meni se ne ide kući, jebote. Ne ide mi se kući …je l’ me možeš razumjeti! Oh kako mi je samo bilo tada. I sve zbog nekog’ jebenog inata. Promašen život. Dva promašena života …za popizdit. Rastali smo se, a ja se nisam usudio pružit joj ruku. Nisam se usudio pružit joj jebenu ruku …shvaćaš li ti to’. Ma nemožeš ti to shvatiti da ga jebeš.
Dođem kući k’o pijan. Vesna počela nešto srati …kao neko drugo proljeće …što li …a ja deku pa u biro. Imam tamo neki trosjed, pa sam spavao na njemu neko vrijeme. Onda sam si …tamo gdje je nekad bilo skladište, uredio sobu i tu još uvjek spavam. U kući samo jedem, a tamo sve… počeo sam gledati ljubavne filmove. Ovakvog nisam još vidio. Ustvari to ti i nije neki ljubavni film. Ima tu više inata nego ljubavi.
Pitam ga za planove, šta namjerava.
Ma koje jebene planove, stari moj. Daaaaj …pa imamo jednako godina. Ja sam zbog svoje gluposti dobio doživotno. Kaznio nas život …jebote. A kako si ti. Ima li kod tebe nešto novoga. O tebi znam da su te nešto odjebali u Posavskoj …pratio sam to. Tako sam i zamišljao tvoj put …nešto povezano s pisanjem.
Ništa novoga stari moj. Baš ništa što bi odgovaralo temi. Pišem onako za dušu, ponekad …ništa posebno.
Ali ovo ćeš napisati, obećaj! Ma jebe se meni što će Vesna misliti. Možeš pod punim imenom …evo potpisat ću ti da sam sporazuman. I napiši slobodno da sam ja kriv za sve …da sam ja zajebo stvar. Napiši to, stari!
[…] pročitaj TAOCI INATA 2. dio […]