Ivan Tumbas Svaka tica svome mistu leti,
makar s tugom napušteni jadi,
svome rodnom kraju želim poći,
makar malčak, šnjime provesti noći.
Proujale godine, gazde se izminjale,
al osta izvor isti, ku što su kazli naši pređi,
na vrvu osta kula Stjepana,
crkve stare nema, a zidina kome smeta.…
Vanja Škrobica
ako, škoju moj
do tvoji’ škrap’
doplivaju
moje beside
u niki tepli sumrak
nemoj i’ potirat nazad
na pustu i modru pučnu
prepusti in svoje
mirne vale…
Vanja Škrobica
slatinske štrade čuvaju
dil mog ditinjstva
igre na krpaše i vatala
po slatinskim štradama
odvija se i lipi dil moje mladosti
čekanja i izgubljena nadanja
slatinske štrade pamtidu trešete i briškule
karanja i beštimje
ali i molitve kad se bratima zanavik ispraćalo…
U šibenskoj maloj luci
Svaka tica svome mistu leti,