Iz knjige “Nako sa salaša”/2019.
piše: Ivan Tumbas
Živio u davna vrimena siroma čovik. Imo je on malo siromaštva, al sve to njemu nije vridilo toliko koliko dobra žena. Kad urane, on i žena zajedno. Kad ukasne u brazdi jel nad motikom, on i žena zajedno. Tako su na to malo siromaštva i imali života. Al kud će kiša već na vašar, kud će nevolja već na sirotinju.
Nisu oni proživili koju godinicu, pa siromašku umre najveće blago, dobra žena. Svakom čoviku je dobra žena blago i dika kuće, a koji je taku već imo, tom goru nemoj ni nudit. Pusta sad siromaška kuća, oladilo se ognjište, a košulja crna na njemu petkom i svecom.
Šta će čovik već potraži drugu ženu. Ima udavača na svakoj ćoši, al ni jedna ne bi nažuljila rebra ni s metlom ni motikom.…
