Igor Petrić Tragovi postojanja
polako blijede
i povlače u zaborav
sve ono što nekad ste imali
sve ono za što ste predano živjeli,
bili netko i nešto,
tamo,
tamo negdje,
tamo nekom.…
Goran Gatalica moja tišina je jedro nasukano
kao koplje pod crnilom zornjače
koje želi razrokoj nebeskoj mreži
poručiti da bez genocida
može ugasiti voštanicu
koja gori svojim upaljenim očima
na pjesničkome jeziku
dok tama miriše po arhivi
poganskih stepeništa…
Vinko Pavić Nisi nosio svoj križ
Da osuđuješ i prijetiš
Nego da nas ko nevidljivi val
Dižeš iz mraka
I ulijevaš zoru nade
U naše postojanje
I otpustiš grijehe
Sadašnje i buduće.…
Ivan Babić Sad kad je sve prošlo
kao da ništa prošlo nije
utišala se zemlja
i usporili koraci
osluškuju
nešto ce doći
nešto se mora vratiti
nešto nekako
kao iz ničega…
Joso Špionjak Wenn der Mond sich zu dir neigt,
mit den Sternen die wach sind
und den süßen Klang der Glocken,
in die ferne trägt der Wind,
dann weiß ich es ganz genau,
auch die Engel im Himmel,
wollen dich anschau’n.
Tragovi postojanja
moja tišina je jedro nasukano
Stoljećima, sveci Filip, Jakov
Nisi nosio svoj križ
Ja imam pravo da sumnjam
Ne traži mene sad u ovom grobu,
Sad kad je sve prošlo
Wenn der Mond sich zu dir neigt,
Neke stvari čovjek nikad ne zaboravi,
u kraju tvom dozrele su dunje