Ako ga sivi oblak proguta
Dok tmurnu priču o jeseni piše
I pretvori se u magle sive
Na suncu će zablistati
Kao bistra kap kiše
I buditi proljetne boje žive…
Sven Adam Ewin Kad vidiš me sa omčom, da do sebe mi nije,
Ti reći ćeš mi odmah – da moj je korak krivi.
No poželiš li reći da život vredniji je,
To moraš reći tako – da se i meni živi.…
kada se jednog jutra probudim
a znam da hoću radim na tome
i ugledam sunce na mom prozoru
kako sjaji iz sasušenih kapi prošle kiše
zgrčenim rukama davit ću mrtvu ribu
smrznutost joj zagrijavati do bola…
njena procvala duša nosi vodu
