Ivek Milčec
Pred slikom
Majke Kamenite
tišina.
Dan i noć
voštanice gore,
tu dojde saki
ki iti more.
Pred slikom
tiho se moli,…
08 POEZIJA
KAD PJESNICI RASKRILE KRILA
POKISLO VRIJEME
RIJEČI
BOK, STARI
Ivica Smolec
Bok, stari, pa jesi ti živ, nisam te videl sto let!
Otkad smo zadnji put kartali belu, čujem, prešel si svet.
Fali ti puno zurke od napred al očale su ti za pet.
Ko bog si zgodnog komada oženil pa ga imaš kam det.
Nemoj zamerit kaj imam kravatu, prokleta zver me davi.
Išel sam na sprovod starom pajdašu koji je dobil po glavi.
Odi, idemo ispiti jednu za dušu mom starom frendu,
kum sam firmani njegovom sinu a skup smo i svirali u bendu.…
U TRENUCIMA
KAP MORA
Roko Dobra
BABA LUDOVIKA I SONET
Sjećam se svoje pokojne bake (babe) po ocu mi Ludovike, koju sam, u onim nekim prigodama, znao i ranije spomenuti, kad bi mi što u svojim zanimljivo-napetim pričama, bilo da su iz života ili, pak, iz bujne joj mašte, ispričala, uvijek bi na kraju pridodala neku svoju mudroliju.
Tako mi je i onaj jedan put, dok je vani urlala orkanska bura, a …
PJESMA
TEBI SAMO
SONET O ZAGREBU I MENI
Ivica Smolec
Rodil sam se iznad Zagreba, na bregu,
srećom me i tugom darival je taj grad.
Pedeset pet let z njim u suncu, po snegu,
kak sedi bum purger tu umrl sretan, mlad.
Jer Zagreb te voli ak mu to dozvoliš,
jer Zagreb moj nežno svoju decu grli.
Umrl buš spokojan ak ti njega voliš,
kak svi tvoji dragi kaj su v njemu mrli.…