piše: Štefica Vanjek
Nema me u zadnje vrijeme na društvenim mrežama i na internetu jer mi ruke ne opraštaju kosilicu, šišačicu i ini vrtlarski alat pa fini pokreti kao što je tipkanje, ne dolaze u obzir. I oči mi ne vole ekrane pa mi stalno šalju crne točke koje putuju kako se njima hoće.
Neki dan sam virnula na internet i prvo što sam ugledala je fotka lika u kupaćim, mislim, eto pripremaju nas za nadolazeće ljeto (znam da nije u tome štos, već i vrane znaju da je nadmudrivanje u pitanju) . Imam i ja fotku od prije „sto godina“ u kupaćem, ma šta reći „manekenka, ali, manekenka“, rekao bi gospodin Pervan u seriji, na fotki bome svaki mišić na svom mjestu.…
Neki dan je kod nas popodne bio unuk jer su roditelji bili na poslu, družimo se tako češće i baš nas to veseli. Baka kao svaka baka, bojim se da dijete ne bude gladno (vodim se svojom potrebom za jelom), pa ga često nutkam nečim za jelo.