Igor Petrić
Kroz noć,
Nježno, šaptom
Padale su kiše,
Nošene vjetrom
Na krilima samoće,
Kroz tvoje ruke
Nijemo dotičući crnu zemlju
Po kojoj,
Usamljene stope hode…
Igor Petrić Tragovi postojanja
polako blijede
i povlače u zaborav
sve ono što nekad ste imali
sve ono za što ste predano živjeli,
bili netko i nešto,
tamo,
tamo negdje,
tamo nekom.…
Joso Špionjak
Wenn der Mond sich zu dir neigt,
mit den Sternen die wach sind
und den süßen Klang der Glocken,
in die ferne trägt der Wind,
dann weiß ich es ganz genau,
auch die Engel im Himmel,
wollen dich anschau’n.
Igor Petrić
Složene kao u nekoj pradavnoj igri
sve po redu i zakonu
tvoje misli vrište
žele slobodu
dok pokušavaš ih dohvatit,
sabrati na jedno mjesto
riječima isprike
kao da sramiš se
njihovog postojanja…
Igor Petrić pruži ruku dijete
ova zemlja te treba,
ova voda
sve rijeke, mora, jezera,
šume i livade
brda, planine,
svi ljudi čekaju te
i oni veliki i mali bez razlike,
trebaju tvoj osmjeh,…
Nela Stipančić Radonić
O, prijatelju,
jučer sam se tresla od hladnoće,
grijala s dva, tri reda paperjastih misli oči
i stihovima odgurivala tugu.
Oblaci što su se nadvili nad dušama našim
stajat će još dugo kao brodovi nasukani;
iako nadu stišćemo u džepu,
srca naša ostala su za nama…
Igor Petrić Eto,
opet sam sanjao
kako ti u snove ulazim,
kako nježno dodirujem tvoju kožu
i tvoje usne usnama svojim.
Ništa mi više ne treba,
osim vremena jer san je samo san
i to mi nije dovoljno.…