Zavičaju lipi

Mirjana Blašković

Noćas sanjam orah stari,
već odavna ga  tamo nema,
ispod njega didu moga,
sa šeširom mirno drijema.

Dok večer se spušta nad ravnicom,
umorna duša za snom žeđa,
dida se sjeća žetava davnih
i suze rukom otire s vjeđa.…

više

Iz naše arhive/ objavljeno 23.01.2016.

Mato Zlatko Damjanović

Zašto si sada sklopio oči
umorni dido, u osvit dana,
zar srcu tvome svejedno je sada
u polju našem kak´a je rana?

Marinska svića kapa po ruci,
u ćelo glave raspelo staro,
po dvoru zgrade – u njima blago,
koje si cilog života stvar´o.…

više

Marko Jareb

U šibenskoj maloj luci
ostali su svi kaići
teška srca i u muci
moralo se na put ići.

U šibenskoj maloj luci
ostala su moja mula
sa staron slikon u ruci…

više

Iz naše arhive/ objavljeno 18.10.2013.

Ivek Milčec
Tvoje ime je
kak dnevna
molitva na
vustima;
z njom zaspimo
i jutrom zbudimo,
na posel,vu školu
ili faks idemo,
za zdravlje i sreču,…

više

Ivan Tumbas
Svaka tica svome mistu leti,
makar s tugom napušteni jadi,
svome rodnom kraju želim poći,
makar malčak, šnjime provesti noći.

Proujale godine, gazde se izminjale,
al osta izvor isti, ku što su kazli naši pređi,
na vrvu osta kula Stjepana,
crkve stare nema, a zidina kome smeta.…

više

Vanja Škrobica
ako, škoju moj
do tvoji’ škrap’
doplivaju
moje beside
u niki tepli sumrak
nemoj i’ potirat nazad
na pustu i modru pučnu
prepusti in svoje
mirne vale…

više

Vanja Škrobica
briškule u gostioni
dim iz ustiju od studna
zraka
i duvana

na kominu pogača
vonjaju slane srdele u novon uju

mlado vino……

više

Mato Zlatko Damjanović

Večer se spušta na moje selo
i skoro će ga pokriti mrak,
kroz crne grane starog šljivika
svjetluca zadnji sunčev trak.

Klepka se čuje, dolazi marva
praćena budnim okom pastira,
kroz zadnji prozor na školskoj zgradi
čuje se- stari učitelj svira.…

više

Vanja Škorobica
ni teško napisat pismu u Zagrebu
u jesen kad šuška lišće pod nogama
a drvoredi se obučedu
u zelenožutecrvene kolure

ni teško uzet kartu i lapiš
i napisat stih
ni usrid promalića
dok puca top s Griča…

više

Iz zbirke “Paradija kraj vrlija”/2019.

Mato Zlatko Damjanović
Grube a nježne,
crne a čiste,
ispucane a glatke,
te drage ruke
milovahu mi lice
mekše nego jutarnje zrake.

Hranile me
i othranile,…

više